Srbija i Litvanija, epizoda 12: Istorija kaže - Ko pobedi, osvaja medalju

Srbija i Litvanija. Dve košarkaške velesile Evrope. Čak 11 puta do sada sastajale su se ove dve reprezentacije (Srbija vodi 6-5) a interesantno izuzev duela na EP 2011. godine pobednik meča je kasnije osvajao odličje. Ako je verovati istoriji, selekcija koja slavi u četvrtfinalnom duela na ovogodišnjem Mundobasketu (trebalo bi) da se kući vrati sa medaljom.

Litvanija je selekcija koja je uz Italiju i Španiju nanela najviše bola Srbiji u 21. veku. Nakon 90-ih u kojima je Srbija dominirala protiv ove baltičke nacije, početkom 2000-ih usledile su godine revanširanja.

Litvanci su od 2000. godine “oteli” medalju srpskoj reprezentaciji u pet navrata, poslednji put u polufinalu Evrobasketa 2015. godine.

Između dva tima vlada veliko rivalstvo, njihovi dueli svojevrsan su spektakl, a sve je počelo još u Atini pre 28 godina.

Prvi međusobni susret Srbija (tada pod imenom SR Jugoslavija) i Litvanija odigrale su na EP 1995. godine u Atini u okviru grupe A.

Međusobni dueli Srbije i Litvanije

EP 1995 – grupna faza: SR Jugoslavija (zlato) – Litvanija (srebro) 70:61
EP 1995 – finale: SR Jugoslavija (zlato) – Litvanija (srebro) 96:90
OI 1996 – polufinale: SR Jugoslavija (srebro) – Litvanija (bronza) 66:58
EP 1997 – četvrtfinale: SR Jugoslavija (zlato) – Litvanija 75:60
OI 2000 – četvrtfinale: Litvanija (bronza) – SR Jugoslavija 76:63
EP 2003 – četvrtfinale: Litvanija (zlato) – Srbija i Crna Gora 98:82
EP 2009 – druga faza: Srbija (srebro) – Litvanija 89:79
SP 2010 – meč za treće mesto: Litvanija (bronza) – Srbija 99:88
EP 2011 – druga faza: Litvanija – Srbija 100:90
EP 2013 – grupna faza: Srbija – Litvanija (srebro) 63:56
EP 2015 – polufinale: Litvanija (srebro) – Srbija 67:64

*Srbija je u okvirima FIBA priznata kao naslednica medalja SFR i SR Jugoslavije

*Sve utakmice Jugoslavije (Srbije) i Litvanije hronološki su poređane u tekstu

Atina 1995 – Povratak šampiona, suze Sabonisa, poslednje EP Marčuljonisa

Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine označilo je veliki povratak Jugoslavije na međunarodnu scenu. Nakon četiri godine pod sankcijama i zabrane igranja zbog koje “Plavi” nisu branili titulu osvojenu 1991. godine, Jugoslavija je ponovo pokorila Stari kontinent.

Duda Ivković kao selektor i Željko Obradović kao pomoćnik (tada već trostruki klupski prvak Evrope) slavili su u svih devet utakmica na putu do zlata, od toga dva puta i Litvaniju, jednu od najjačih selekcija u istoriji Evropskih prvenstava. U narednih 7 godina SR Jugoslavija dominirala je svetskom košarkom.

Litvanija i Jugoslavija su važili za glavne favorite za zlato, a dve selekcije sastale su se dvaput na prvenstvu – oba puta slavila je Jugoslavija.

U grupnoj fazi bilo je 70:61 za “Plave”. Posebno su se istakli Dejan Bodiroga sa dabl-dabl učinkom 13 poena, 11 a sistencija, najbolji strelac Jugoslavije bio je Aleksandar Đorđević sa 18 poena, a Vlade Divac postigao je 14 poena.

S druge strane istakao se kasniji MVP prvenstva, Šarunas Marčuljonis sa 22 poena, a Arvidas Sabonis postigao je 18 poena uz 14 asistencija.

Na kraju grupne faze Jugoslavije je zauzela prvo mesto, Litvanija je bila korak iza, te su nakon preskočenih prepreka u nokaut fazi takmičenja dve ekipe ponovo ukrstile koplja u velikom finalu, jednom od najboljih mečeva u istoriji košarke.

Šarunas Marčuljonis nakon godina u kojima je predvodio SSSR, po raspadu države postao je udarna igla Litvanije zajedno sa Sabonisom, ali nije uspeo da odvede svoju selekciju do trona Evrope.

Litvanci prosto nisu imali odgovor ni rešenje na devet trojki Đorđevića koji je sa 41 poenom bio heroj meča.

Predrag Danilović pratio ga je sa 23 poena, a čitav tim odigrao je fenomenalnu odbranu na Sabonisu koji je na kraju postigao 20 poena i meč završio u szuama.

Baš te suze simbolizovale su odlazak sjajne generacije Litvanaca predvođene Maruuljonisom (postigao 32 poena u finalu) kojem je prvenstvo u Atini bio poslednji šampionat Starog kontinenta u karijeri.

Sasav Jugoslavije: Bodiroga, Danilović, Saša Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača,Divac, Savić, Tomašević, Koturović.

Sastav Litvanije: Homičius Štombergas, Lukminas, Krapnikas, Kurtinaitis Sabonis Karnišovas, Marčuljonis, Einikis, Markevičijus

U godinama nakon Atine, Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju na OI u Atlanti, novo zlato na EP 1997. godine, kao i na SP 1998. U Sidneju nije osvojena medalja (4. mesto), a potom sledi zlato na EP u Turskoj 2001. dok je kruna generacije stigla u Indijanapolisu 2002. godine.

Osvajanje titule na tlu SAD, možda i najveće u istoriji srpske i jugoslovenske košarke sa klupe je nadgledao Svetislav Pešić koji i danas predvodi Orlove.

Srebro u Atlanti, Divac “zaključao” Sabonisa

Na krilima velike pobede iz Atine godinu dana kasnije dve selekcije ponovo su se sudarile u meču koji je odlučivao ko će imati čast da se odmeri sa moćnom selekcijom SAD u finalu Olimpijskih igara u Atlanti 1996. godine.

Jugoslavija je dominantno stigla do polufinala pobedama nad Grčkom, Australijom, Južnom Korejom, Brazilom, Portorikom i Kinom, pa je bio red da se dve trenutno najbolje evropske reprezentacije ponovo sastanu.

Litvanija je bila naoštrena da se revanšira za bolan poraz u Atini, a baltičku selekciju ponovo su predvodili Sabonism Marčuljonis i Kurtinaitis i Štombergas.

Jugoslavija je vodila tokom skoro čitavog meča, ali Litvanci su u preokrenuli i poveli malom razlikom u u finišu utakmice.

U tim trenucima istakli su se Vlade Divac odbranom na Sabonisu, a ulogu Saleta Đorđevića iz Atine preuzeo je Predrag Danilović.

Danilović je na kraju bio najefikasniji pojedinac susreta sa 19 poena, Đorđević je imao 16, Divac devet, ali uz osam skokova i tri ukradene lopte.

Kurtinaitis je predvodio Litvance sa 22 poena, Sabonis je dodao 14, dok je Marčuljonas podbacio sa pet postignutih poena.

Krajni rezultat – 66:58 za Jugoslaviju.

U finalu sa ne baš “originalnim” Drim timom, ali i dalje prejakom reprezentacijom SAD Jugoslavija je doživela sa ove distance možda i preubedljiv poraz (95:69).

Borila se Jugoslavija časno i dostojanstveno, dokazala da je najbolja Evropska selekcija ali je morala da pruži ruku kvalitetnijem sastavu.

“Admiral” Dejvid Robinson predvodio je SAD sa 28 poena, 20 je ubacio Redži Miler, a 17 Peni Hardavej.

Žarko Paspalj bio je najbolji u redovima Jugoslavije sa 19 poena, 13 je imao Saša Đorđević, koliko i Dejan Bodiroga.

Barselona – novo zlato, litvanska smena generacije

Najvažnija promena u odnosu na prethodna takmičenja je odlazak Dušana Ivkovića sa pozicije trenera reprezentacije. Zamenio ga je dotadašnji pomoćnik Željko Obradović preuzeo kormilo.

Duda je ipak zadržap poziciju savetnika u nacionalnom timu, a Jugoslavija je na šampionat u Španiji otišla bez Vladeta Divca i Žarka Paspalja.

Očekivane pobede nad Poljskom i Letonijom u grupnoj fazi ostale su u senci senzacionalnog trijumfa Italije u grupi (prvi poraz na EP posle skoro dve godine).

S obzirom na promenjen sistem takmičenja poraz nije ostavio “Plave” bez šansi da se bore za finale.

Nakon drugog kruga grupne faze žreb je ponovo “spojio” Jugoslovene sa Litvanijom.

Vredi istaći da su u međuvremenu reprezentaciju napustili Marčuljonas, Sabonis, Kurtinaitis -najbolji igrači.

Litvanci su stisnuli dugme za restart, ruku na srce, nije to bila ona moćna Litvanija i Jugoslavija je komotno izašla na kraj sa starim rivalom 75:60.

Jugoslavija je tako stigla do učinka od 3-0 protiv Litvanije u međusobnim duelima.

Predrag Danilović bio je najefikasniji sa 21 poenom, Milenko Topić je bio pravo “iznenađenje” Obradovića koji je sa 12 poena i osam skokova potpuno iznenadio Litvance.

Kod Litvanaca su se istakli Einikis sa 18 poena, Štombergas sa 16, i Adomaitis sa 11 poena.

U polufinalu je potom pala Grčka 88:80, a u finalu Jugoslavija se revanširala Italijanima.

Ni u jednom trenutku Italijani nisu imali ozbiljnije šanse protiv našeg tima. Jugoslavija je odigrala pravu defanzivnu kliniku, spustila rivala na samo 49 poena. Na kraju pobeda – 61:49.

Gregor Fućka verovatno i danas sanja Zorana Savića zbog kojeg je ostao u potpunosti indisponiran u finalu…

Sidnej – prva “osveta” Litvanaca

Na novi duel sa Litvancima čekali smo tri godine. Jugoslavija je u međuvremenu postala prvak sveta 1998. u Atini.

Naredne godine na Evrobasketu u Francuskoj Jugoslavija je u izmenjenom sastavu (uz povratak Divca i Danilovića u reprezentaciju) predala Evropsku krunu porazom od Italije u polufinalu. Osvajanjem bronze protiv domaćina takmičenja Jugoslavija je nastavila kontinuitet medalja.

Ipak, na početku 21. veka na OI u Sidneju 2000. godine Jugoslavija po prvi put od povratka na međunarodnu scenu nakon sankcija nije osvojila medalju.

Smena zlatne generacije i izostanak nekoliko važnih igrača (Đorđević, Savić, Divac, Topić), te Danilović koji je povređen igrao prvenstvo kumovali su neuspehu.

Nakon grupne faze i skora 3-1 (Kanada nanela jedini poraz) u četvrtfinalu je rival bila Litvanija.

Iskusnom Štombergasu i Einikisu, Litvanci su pridodali Šarunasa Jasikevičusa, već veliku zvezdu u usponu u Evropi, kao i Ramunasa Šiškauskasa.

Litvanci su od početka do kraja duela nadigrali Jugoslaviju, slavili 76:63 i tako prekinuli niz od četiri uzastopne pobede Jugoslavije u međusobnim duelima.

Posebno su se istakli Einikis sa 26 poena i mladi Jasikevičus sa 18.

Peđa Stojaković bio je najefikasniji u redovima “Plavih” sa 20 poena ali uz lošije procente šuta (8-18), a Bodiroga ga je pratio sa 14 poena.

Jugoslavija je šampionat završila na 6. mestu porazom od Italije, nakon čega je Željko Obradović podneo ostavku na mesto selektora, a umesto njega na čelo reprezentacije došao je Svetislav Pešić.

Litvanija je u polufinalu izgubila od SAD, ali je na kraju osvojila bronzanu medalju pobedom nad Australijom u meču za treće mesto 89-71.

“Izbegavanje” Pešićeve kaznene ekspedicije, zlato Litvanije koje se čekalo 64 godine

Pod vođstvom Svetislava Pešića (2000. do 2002. godine) Jugoslavija nije imala priliku da igra protiv Litvanaca.

Pešić je u novoj selekciji dao “odrešene ruke” Peđi Stojakoviću, Milanu Guroviću i Marku Jariću, kapiten je ostao Dejan Bodiroga, poslednično – Jugoslavija se vratila na vrh Evrope i sveta.

Na Evropskom prvenstvu u Turskoj 2001. godine Jugoslavija je nakon dve godine bez medalja osvojila zlato, treće na poslednja četiri Evropska prvenstva.

U finalu je pao domaćin, reprezentacija Turske.

Naredne godine postignut je verovatno najveći uspeh u istoriji srpske košarke usponom na svetski tron u Indijanapolisu 2002.

Jugoslavija je u četvrtfinalu savladala SAD, u finalu Argentinu, a sami uspesi u Indijanapolisu zahtevaju u najmanju ruku poseban tekst…

Po objedinjavaju titula evropskog i svetskog šampiona Svetislav Pešić podneo je ostavku na mesto selektora.

Na klupu reprezentacije seo je Duško Vujošević, a Jugoslavija je nakon godina političkih promena i previranja i zvanično prestala da postoji. Nova država SCG otišla je na Evropsko prvenstvo u Švedskoj, a Vujošević je poveo u najmanju ruku čudan sastav.

Divac se zvanično oprostio od dresa reprezentacije, Bodiroga uzeo godinu pauze nakon naporne sezone, pa su pored Stojakovića, Gurovića i Jarića deo tima bili primera radi, Kosta Perović, Vule Avdalović, Dušan Vukčević, Đura Ostojić, Nebojša Bogavac, Ognjen Aškrabić…

Nakon grupne faze u kojoj je zabeležen skor 1-2 (porazi od Rusije i Španije, pobeda nad Švedskom) žreb je spojio SCG sa Litvanijom u četvrtfinalu.

919337
Bildnummer: 00919337 Datum: 10.09.2003 Copyright: imago/Camera 4 Milos Vujanic (re., Serbien/Montenegro) gegen Ramunas Siskauskas (Litauen) – VERÖFFENTLICHUNGSRECHTE NUR FÜR DEUTSCHSPRACHIGE MEDIEN; Litauen – Serbien und Montenegro 98:82, Nationaltrikot, Vdig, quer, Zweikampf, Duell, Ball, dribbeln, Dribbling Europameisterschaft 2003, Länderspiel, Viertelfinale, Nationalmannschaft, Nationalteam Jugoslawien Dynamik Basketball EM Herren Mannschaft Schweden Gruppenbild Aktion Personen

Sa Jasikevičusom, Šiškauskasom i Štombergasom na vrhuncu karijera, te dodatkom braće Darjuša i Kšištofa Lavrninovića Litvanci su bili nepremostiva prepreka.

Lak poraz od 16 poena razlike (98:82) u tom trenutku bila je realnost reprezentacije SCG koja nije imala šta da traži protiv moćnog rivala. Porazom naše selekcije Litvanija je smanjila na 3-2 u međusobnim duelima.

Posebno se istakao Šiškauskas sa 27 poena, Jasikevičus koji je uz 21 poen dodao 11 asistencija, te Mačijauskas sa 20 poena i 11 skokova.

Za SCG najbolju partiju pružio je Ostojić sa 17 poena, Jarić je postigao 14, isto koliko je imao i Gurović.

Litvanija je kasnije u polufinalu savladala Francusku 74:70, zatim u finalu Španiju 93:84 čime je stigla do 3. titule prvaka Evrope u istoriji, prve nakon 64 godine suše (prvo evropsko zlato nakon 1939. godine).

SCG je na kraju zauzela šesto mesto nakon razigvravanja. Pobeda protiv Rusije (86:77) i poraz od Grčke (64:72) označili su kraj razočaravajućeg turnira za branioca titule.

Šest godina srpskog pakla

Posle poraza od Litvanije 2004. Srbija je morala da čeka šest godina na naredni duel protiv starih dužnika. Tokom njih srpska reprezentacija doživela je nekoliko teških udaraca.

Razlog zbog kojih su sledeći redovi ispisani je taj što je period od 2004. do 2009. godine označio i definitivan kraj velike i moćne generacije Jugoslavije/Srbije nakon koje počinje period u kojem je nova generacija igrača vratila Srbiju u vrh evropske i svetske košarke.

Nakon sloma u Švedskoj, Vujošević je očekivano napustio mesto selektora, a uoči Olimpijskih igara u Atini 2004. godine Željko Obradović vratio se na klupu SCG.

Uoči već najavljenog domaćinsta Evrobasketa 2005. koje je trebalo da bude kruna decenijskih uspeha Srbije i sjojevrsan poklon srpskoj publici Obradović se prihvatio ispsotaviće se nimalo zahvalnog zadatka.

Predrag Stojaković povukao se iz reprezentacije ali su se u nacionalni tim vratili Bodiroga i Tomašević.

Nenad Krstić, Aleksandar Pavlović, Vladimir Radmanović Miloš Vujanić, Igor Rakočević, Đuro Ostojić i Vule Avdalović zaokruživali su tim koji je u Atini trebao da napadne medalju.

Tesni porazi, na “jednu loptu” od Argentine, Novog Zelanda i Španije potpuno su poljuljali samopouzdanje ekipe, koja se “izvukla” pobedom nad Italijom u poslednjem kolu.

Šansu za proalz SCG je tražila u poslednjem meču protiv Kine koji je završen porazom 67:66. Jao Ming i saigrači su tako otišli u istorijsko četvrtfinale OI dok je Srbije tačku na najlošiji plasman na OI u istoriji (11. mesto) stavila pobedom nad Angolom u razigravanju.

Na EP u Beogradu 2005. godine cilj je bio zlato. Ipak,doživljen je neuspeh. Nakon poraza u grupi od Španije usledile su pobede nad Izraelom i Letonijom a onda je stigao poraz od Francuske u osmini finala uprkos tome što je SCG vodila i sa dvocifrenom prednošću.

Obradović je podneo ostavku, a karijeru u reprezentaciji su završili Bodiroga, Tomašević, Rebrača i Šćepanović.

Na SP 2006. SCG je zahvaljujući specijalnoj pozivnici branila titulu iz Indijanapolisa. Nakon iznenađujućeg poraza u prvom kolu od Nigerije, usledile su pobede protiv Francuske, Libana i Venecuele, ali u osmini finala Španija je bila kobna po izabranike Dragana Šakote pa se SCG tako oprostila od titule svetskog prvaka.

Reprezentacija Srbije je prvi put pod tim imenom nastupila na EP 2007. u Španiji. Selektor Zoran Slavnić se odlučio na kompletnu smenu generacija pa su tako jezgro reprezentacije činili igrači koji su nekoliko meseci ranije osvojili titulu prvaka Evrope u uzrastu do 20 godina.

Miloš Teodosić, Novica Veličković, Milenko Tepić i saigrači su uz Marka Jarića i Milana Gurovića (obojica se povukli nakon prvenstva) predstavljali jednu novu Srbiju.

Ipak prosek godina (22,3) i neiskustvo na seniorskom nivou učinili su svoje i Srbija je prvenstvo završila na 14. mestu što je bio najgori plasman u istoriji Srbije.

Ipak, promocija nove, mlade generacije Srbije udario je temelje za buduće uspehe, što će se pokazati u godinama koje slede.

Povratak Srbije, moderni obračuni sa Litvancima

Dušan Ivković vratio se na mesto selektora uoči Evrobasketa 2009. godine.

Teodosić, Tepić, Nemanja Bjelica, Stefan Marković, Uroš Tripković, Miroslav Raduljica, Novica Veličković i Milan Mačvan doneli su Srbiji prvo medalju nakon sedam godina.

Srbija je na prvenstvu u Poljskoj u grupi savladala Španiju i Veliku Britaniju uz poraz od Slovenije čime je obezbeđena druga faza takmičenja.

U novoformiranoj grupi F Srbija je savladala Poljsku, potom i Litvanije (89:79), uz poraz od Turske.

Rusija je pala u četvrtfinalu, potom i Slovenija u polufinalu na krilima sjajne partije Teodosića (32, poena).

Usledilo je veliko finale sa Španijom koja je ipak pokazala razliku u kvalitetu i glatko savladala Srbiju 85:63.

Srbija je što se tiče međusobnih duela sa Litvanijom povela 5-2, a osvajanjem srebrne medalje pobrinula se za nastavak tradicije – bio je to 7. put da pobednik duela naše i baltičke selekcije na velikom takmičenju stigne do medalje.

Mundobasket u Turskoj, nova medalja za Litvance

Dve godine rada pod Dudom Ivkovićem donele su novi sjajan rezultat Srbiji.

Na Mundobasketu u Turskoj 2010. Srbija je nakon rutinskog prolaska grupne faze (pobeda nad Angolom, poraz od Nemačke, te trijumfi nad Jordanom, Australijom i faborizovanog Argentinom) u osmini zaigrala protiv Hrvatske.

Rezultatski izuzetno neizvestan duel rešen je u samom finišu bacanjima Rašića zakazan je novi duel sa Španijom u četvrtfinalu.

Srbija je odigrala meč turnira, i savladala favorizovani “Furiju” legendarnom trojkom Miloša Teodosića sa deset metara.

U polufinalu Srbija je oštećena protiv domaćina Turske, a istovremeno Litvanija je završila takmičenje porazom od SAD predvođenih Kevinom Durentom.

Nova generacila Litvanaca predvođena Kalnietisom, Mačiulisom, Kleizom je u utakmici za bronzu savladala Srbiju 99:88.

Bio je to inače prvi put u istoriji da je Srbija izgubila meč za bronzu, a, uz sav respekt prema Linasu Kleizi (33 poen) dešavanja sa meča protiv Turske ostavili su ozbiljan trag na izabraniciam Dude Ivkovića.

Za Srbiju su najbolju partiju pružili Novica Veličković sa 18, Marko Kešelj sa 12, te Duško Savanović sa 10 poena.

Presedan u Viljnusu

Evropsko prvenstvo 2011. godine u Litvanije ostaće zabeleženo kao jedino na kojem pobednik meča Srbije i Litvanije nije osvojio medalju.

Litvanci su na domaćem terenu bili jedni od favorita za zlato, a Srbija se nadala nastavku dobrih rezultata nakon prvenstava u Poljskoj i Turskoj.

Bronzani domaćini sa prethodnom prvenstva nastupili su u skoro pa nepromenjenom sastavu u odnosu na Mundobasket u Turskoj uz povratak Šarunasa Jasikevičusa i 19-godišnjeg Jonasa Valančijunasa koji je danas, 12 godina kasnije najbolji igrač u sastavu koji igra protiv Srbije četvrtfinale na Filipinima.

110907036435
Lithuania’s Jonas Valanciunas, left, challenges Serbia’s Nenad Krstic for the ball during their EuroBasket European Basketball Championship Group E match in Vilnius, Lithuania, Wednesday Sept. 7, 2011. (AP Photo/Darko Vojinovic)

Nakon grupne faze u kojoj su obe selekcije upisale po četiri pobede i jedan poraz usledila je druga faza.

Nakon poraza od Španije, Srbija je izgubila i drugi meč u novoformiranoj grupi E od Litvanaca i to glatko 100:90.

Domaći sastav dominirao je tokom čitave utakmice, izmoreni Orlovi prosto nisu imali rešenja za Valančijunasa (18 poena) i Kalnietisa (19) poena.

Bila je to četvrta pobeda Litvanije u devet međusobnih duela dva tima.

Obe selelekcije izborile su plasman u četvrtfinale, Litvanija je senzacionalno poražena od Makedonije 67:65, dok je Srbija položila oružje pred Rusijom 77:67.

Na kraju, Litvanija je šampionat završila na 5. poziciji a Dudini izabranici na 7.

Osveta, ali i novo srebro za Litvance

Nije Srbija dugo morala da čeka na revanš. Na EP u Sloveniji Orlovi su napravili veliko iznenađenje u prvom kolu grupne faze protiv favorizovane Litvanije 63:56.

Za Srbiju su uz “starosedeoce” Krstića, Teodosića, Bjelice, Markovića zaigrali Kalinić, Bogdanović, Nedović i upravo oni su u narednim godinama postali nosioci reprezentacije.

Posebno to važi za Bogdanovića koji je uz Nikolu Milutinova lider Orlova na Svetskom kupu, danas, deceniju kasnije.

Litvanci su u odnosu na tim sa prethodnog prvenstva bili jači za još jednu NBA zvezdu, Motiejunasa uz lidere Kalnietisa, braču Lavrinovič, uz izostanak Jasikevičusa koji je stavio tačku na reprezentativnu karijeru.

Orlovi su stečenu prednost još u prvoj četvrtini održavana je do kraja duela a u prvi plan izbio je Krstić koji je neutralisao Valančijunasa.

U direktnom okršaju na centru Krtsić je razbio mladog Jonasa ( 20 poena spram samo jednog koša iz igre), Nedović i Bjelica su brijirali sa 14, odnosno 13 poena, a Litance su predvodili Kalnietis sa 17 i Kuzminskas sa 13 poena.

U nastavku takmičenja po grupama Srbija je savladala BiH, Letoniju, izgubila od Makedonije i Crne Gore i sa prvog mesta u grupi prošla u drugu fazu.

U novoformiranoj grupi sa Belgijom, Ukrajinom i Francuskom, srpska selekcija je izborila plasman u četvrtfinale gde ju je nažalost sačekala Španija koja je održala lekciju Orlovima 90:60.

Litvanija je takođe prošla grupu, potom iz drugog kruga stigla do četvrtfinala na megdan Italijanima.

Nakon pobede nad “Azurima” u polufinalu je pala Hrvatska, ali Litvanci nisu smogli snage da dođu do novog evropskog zlata.

Finalni okršaj pripao je Francuzima (80:66). Uprkos tome Litvanija je itekako imala razloga za zadovoljstvo novom medaljom…

Taj bolni Lil…

Poslednji međusobni meč između Litvanije i Srbije odigrao se na Evrobasketu u Nemačkoj i Francuskoj.

Srbija je savršenim skorom (5-0) za vršila grupnu fazu, dok je Litvanija zabeležila jedan poraz (od Belgije???!) pa su obe selekcije prošle u nokaut fazu.

U osmini finala izabranici Saše Đorđevića savladali su finsku, u polufinalu je pala Češka pa je bilo vreme za novi sudar sa Litvanijom u polufinalu.

Meč pun preokreta u kojem su oba tima igrala u naletima početkom poslednje deonice otišao je na stranu Litvanaca koji su stigli do dvocifrene prednosti. Ipak, Miloš Teodosić je neverovatnom trojkom spustio Srbiju na -1 u finišu meča, Seibutis je postigao samo jedno bacanje, a nažalost Bogdan Bogdanović promašio je šut za pobedu – 67:64.

601910370510
Lithuania players celebrate their 67-64 win against Serbia after their semifinal match at the EuroBasket European Basketball Championships, in Lille, northern France, Friday, Sept. 18, 2015. (AP Photo/Michel Spingler)

Litvanija je tako otišla u novo finale u kojem je kasnije poražena od Španije (80:63), dok je emotivno i energetski istrošena Srbija poražena u meču za bronzu od Francuza (81:68).

Srebro u Francuskoj poslednja je medalja Litvanije sa velikih takmičenja, a Srbija je osvojila još srebrne medalje na OI u Riju de Žaneiru 2016, Evropskom prvenstvu 2017. godine.

EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO!

Svim duelima Srbije i Litvanije (izuzev meču druge faze sa prvenstva Evrope 2011.) kao što vidite zajednički imenilac je medalja, bila ona zlatna, srebrna ili bronzana.

Zbog toga, predstojeći duel četvrtfinala Mundobasketa u Manili, prvi susret dva velika rivala nakon osam godina pratićemo sa posebnom pažnjom jer će pobednik verovatno otići kući sa odličjem…

Reči selektora Srbije i Litvanije uoči meča:

Pešić: Sutra igramo četiri utakmice, nisam gledao meč protiv Amerike

Kažis Maksvitis poručuje: Srbija nas neće dočekati sa crvenim tepihom i cvećem

Bonus video:

3 Komentara

    Pobeda je bila naša, samo su nam Italijani ostali dužni za sad!

    Skor smo okrenuli u svoju korist pobedili ih sa 19 razlike

    Istorija je najbolja uciteljica zivota,nadajmo se da ce tako i biti….A Srbija je velicanstveni pobednik!!!!!

Postavi odgovor