Tina Krajišnik prvi put promenila klub tokom sezone i obukla crno-belo: Osećala sam nesigurnost - a sada olakšanje

Stigla je da se preseli, odradi jedan trening, prepakuje stvari iz kofera u kofer i – krene na novo putovanje. Iz Istanbula, na gostovanje u Lisabonu. Tamo će košarkašice Bešiktaša sutra igrati meč petog kola Evrokupa, protiv Benfike, a u crno-belom timu iz Istanbula biće i – Tina Krajišnik.

Deluje kao da se sve desilo veoma brzo. Ipak, nije.

“Iskreno, znala sam još tokom reprezentativne pauze da ću promeniti klub”, pričala je iz Lisabona za Meridian sport Tina Krajišnik.

Podsećamo – tokom FIBA prozora ona je dalje bila igračica Bodruma.

“Već tada je počela uprava da se menja, otišao je finansijer kluba… Počela su i kašnjenja u plaćanju. Zbog toga sam imala opciju da još tada izađem iz ugovora i postanem slobodna igračica. Međutim, vratila sam  se u Bodrum i pristala da odigram još jednu utakmicu. Iako su obećavali da će se sve srediti, osetila sam neku nesigurnost. U tom trenutku desila se ponuda Bešiktaša…”

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Kao što je ona izašla u susret svom, sada već, bivšem klubu, tako je su i oni – posle svega – bili fer prema njoj. Nisu pravili problem oko prelaska u Bešiktaš.

“U Turskoj je takvo pravilo da ako ideš u drugu ekipu u zemlji, tvoj klub to mora da dozvoli. Bez te dozvole možeš da ideš bilo gde drugo u svetu, ali da bi ostao u Turskoj, mora bivši klub da pristane”, objasnila je Tina.

Bodrum je pristao, Tina je u ponedaljak došla u Istanbul.

“Sreća pa je blizu… A i kuća mi je sada na sat vremena leta”, dodala je nasmejana.

Posle svega – zadovoljna je kako se sve završilo.

“Ovo mi je prvi put u karijeri da menjam sredinu u toku sezone, ali drago mi je da sam došla u klub sa tradicijom, tu je i muški košarkaški klub, fudbalski… Veliko sportsko društvo. Igrala sam protiv njih mnogo puta. Jako nezgodan tim koji nikada ne odustaje, igra do kraja. Atmosfera je sjajna… Lako sam odlučila. Već sada osećam i nekakvo olakšanje.”

Nastavlja u ritmu dve utakmice nedeljno. I sa Bodrumom je igrala Evrokup, ali je tu bilo neizvesno da li će se plasirati u drugu rundu. Bešiktaš je dva kola pre kraja takmičenja po grupama osigurao plej-of fazu, bez poraza je, lider K grupe.  

“Nadam se da će taj ritam potrajati do kraja sezone. Bešiktaš je prošle sezone igrao finale Evrokupa, sada ima visoke ambicije, da opet dođe do kraja. Neka traje… Možda je napornije, ali je svakako zanimljivije.“

Sve ovo priča posle sezona tokom kojih nije igrala nijedno evropsko takmičenje pošto je bila u Jekaterinburgu. Iz dobro poznatih razloga, ruski klubovi su već nekoliko godina suspendovani iz svih evropskih kupova.

Kad smo već kod Jekaterinburga – put Rusije je baš iz Bešiktaša otišla Jovana Nogić, u drugom smeru – sa stanicom u Bodrumu – stigla Tina.

“Ja sam nju uputila u sve što je trebalo da Jekaterinburgu. Čim sam došla ovde, nju sam pozvala. Zajedno smo se smejale svemu, da smo praktično samo zamenile dresove”, dodala je nova petica Bešiktaša.

Sa Jovanom su crno-bele stigle do finala Evrokupa. Sa Tinom možda naprave i korak više. Svakako, ima šta da im donese. U dosadašnja četiri kola Evrokupa imala je prosek od 14,3 poena, 9,2 skoka i 2 asistencije. I sve to u – kako je još pre Olimpijskih igara najavila – u sezoni posle koje će se oprostiti od profesionalnog bavljenja košarkom. Ili – sada već neće?

Da li je sve što se izdešavalo učinilo i da promeni tu odluku, pitamo. Pre odgovora, Tina se nasmejala. Očigledno, nije baš najsigurnija.

“Sve se iznenada dešavalo, da se čovek zaista zapita. Zavisi kako mi se ovde svidi život, kako mi bude u klubu. Za sada imam plan da završim ovde, pa da se posvetim nekim drugim stvarima . Ali, neću da pričam previše o tome, pa ni da razmišljam dok ne dođe – recimo – mart mesec. Tada ću videti šta i kako.”

Jedno je sigurno…

“Trudiću se da u ovoj sezoni uživam kao da je posle nje zaista kraj. Sada, sa iskustvom koje imam, sve je lakše i lepše.”

Lakše je i jer je već živela u Istanbulu, igrala je za Galatasaraj.

“Jeste jednostavnije jer sada bolje znam grad. A sada živim i u delu gde sam bliže tim atrakcijama, ne moram da se probijam kroz gužve. Najvažnije – blizu sam dvorane, mogu čak i peške da idem na trening. Volim Istanbul, ovde uvek ima šta da se vidi kada imamo slobodan dan. Tu je i dosta naših. Recimo, prvi put kad sam došla u dvoranu srela sam Jovanu Brakočević, ona ovde igra odbojku.”

I dok u Evrokupu cilja trofej, u domaćem šampionatu Bešiktaš nije u krugu glavnih favorita za šampionsku titulu. Da li neko uopšte može da ugrozi Fenerbahče ili Mersin, pitamo. Tina kaže…  

“Zapravo, dosta je izjednačeno. Recimo, Mersin ima toliko strankinja da neke od njih i ne igraju. Sede na klupi i čekaju. Jer – dozvoljene su četiri strane igračice, a oni ih imaju 10. Tako su, recimo, izgubile od Galatasaraja, pa i Bešiktaša… Takođe, Galata se za vikend mučila protiv Nesibe, ekipe iz sredine tabele, koja je sve vreme bila tu. Fenerbahče jeste najjači, ali može da se desi da i njih neko tako sačeka i napadne.”

Priču je počela od FIBA prozora. Priču završavamo sa FIBA prozorima. Ali – iz nekog drugog ugla. Bila je tu na utakmici Srbije i Portugalije. Ali – u civilu. Iz prvog reda, zajedno sa Aleksandrom Crvendakić, Nevenom Jovanović i Sonjom Vasić, gledala naslednice u dresu Srbije kako igraju protiv Portugalije, meč kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. I – igraju dobro. Pobeđuju.

“Bilo mi je zanimljivo da gledam prvi put iz te perspektive”, kaže dama koja je godinama igrala za Srbiju, osvajala medalje, nosila kapitensku traku…

“Došlo je i dosta ljudi, što mi je bilo drago. Kad gledam tako sa strane, mogu da vidim i detalje u igri koje ne vidiš kada si na terenu, jer živiš taj trenutak.”

I – kako izgleda?

“Super je! Istovremeno, znam i da im nije lako. Sećam se kada su se Sonja, Jelena i Daja oprostile, kako je prvo sledeće okupljanje bilo drugačije. Ne znaš šta će da se dogodi, kakva će biti atmosfera. Ali, devojke su ostale fokusirane, osetio se taj zajednički duh, skupile su se. Što je bitno, jer ti u takvim situacijama osećaš da ti neko nedostaje. Baš su mi posle pričale kako su očekivale da ćemo i mi ući u igru.”

Devojke su meč sjajno iznele. I taj protiv Portugalije, kao i nekoliko dana kasnije sa Ukrajinom.

“Bile su složne… Kažem – znam da im nije lako. Ali, ja sam optimista. Vremenom i sazrevaju, svaka od njih će za par meseci biti još bolja. Što je noramalno i prirodno. Kao što i sve te smene generacija treba da dođu i dolaze u pravi čas. Nemam sumnju da će devojke dati sve od sebe. Videćemo za šta će to biti dovoljno, pa i kako će drugi timovi izgledati, kakva će scena biti. Ali, da će biti spremne, u to ne sumnjam. I to je najbitnije…”

A sigurno je još jedno…

“Ja ću uvek biti uz njih i kada god budem mogla, doći ću da ih gledam i bodrim”, poručila je Tina Krajišnik.  

Bonus video: