Razmišljali smo, da li je prerano pozvati nekoga za koga znate da je uveliko budan. Koga dovoljno poznajete iz nekih drugih vremena da se svesni da ni tokom velikog sinoćnog slavlja nije…pa, slavio kao ostali. U sebi jeste, sigurno, ali javno… (Otuda i ovakva „ljuta“ slika kao ilustracija teksta o ogromnoj radosti jednog kluba, grada i posebno jednog čoveka u sredini svega).
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Samo povremeno zakašljavanje tokom jutarnjeg razgovora moglo je da nagovesti da se sinoć, u Subotici, jedan Čačanin provodio onako teško koliko je teška bila i sezona. A nije, priznaje Meridian sportu.
„Malo pušta adrenalin, ništa drugo“, kaže Vlada Jovanović, čovek sa kojim razgovaramo o košarci od vremena kada je pomagao Dušku Vujoševiću u Partizanu, kada je osvajao evropska zlata sa juniorima, pa preko nekih javnosti slavnijih godina.
Nije to tako skora prošlost. Dovoljno toga je prošlo, dovoljno toga je ovaj 50-godišnjak pregurao, u dovoljno klubova i zemalja radio, da su svi razrogačili oči kada je, malo po početku sezone 2023-2024, preuzeo Spartak iz Subotice.
„Sa ove tačke gledišta, zadovoljan sam tim potezom. Ali tada ni ja nisam bio 100 odsto siguran da donosim pravu odluku“, priznaje Jovanović jutro nakon što je sa Spartakom, pred 4.000 Subotičana, izborio istorijski plasman u ABA 1 ligu!
Mada, njemu je bilo jasno, mnogo pre nego svima nama, da je pomerio pravu figuru na pravo mesto. Već posle sastanka na kojem je predstavljena ambicija plasmana u ABA 1.
„Spartak ima dugu košarkašku istoriju, ali pravo renoviranje je krenulo pre dve-tri godine. Sve je bilo neizvesno, ABA još nije bila utvrdila sa koliko će klubova sledeće sezone igrati i šta će sa Dubaijem, a prethodno čak i osvajanjem ABA 2 mala je šansa bila za neki srpski klub da prođe dalje. Zato nisam bio siguran u potez, ali već posle nekoliko treninga i svakodnevne komunikacije sa ljudima iz kluba shvatio sam je sve na veoma visokom nivou. Presudno, što se mene tiče, bilo je da sam zaista dobio slobodu u košarkaškom radu. Naravno da smo sve odluke donosili sa ljudima iz kluba, ali trenerska sloboda mi je bila najbitnija. Podržavali su me, čak i kada sam donosio teške odluke.“
Znao je cilj, ali nije znao sa kojim timom.
„Dva su načela bila kojima sam se vodio. Sezona je bila u toku, a nisam imao iskustvo igranja dve lige na ovaj način, KLS uz tu blok-nastavu u vidu balona u ABA 2. Koliko god to delovalo kao lakše, svakih mesec dana igraš praktično Kup. Ako izgubiš jednu u ABA 2, debelo se odrazi na krajnji plasman, a onda to na plej-of. A i dan danas ne znam da li je prednost što se prva utakmica igra na terenu slabije plasiranog. Toliko toga na šta moraš da se navikneš. Dakle, ako bih mogao da dovedem ljude sa kojima sam radio, koji me poznaju i ja njih, period aklimatizacije bio bi manji. Drugo, kada dovedem nekoga, da to budu igrači koji bi – ako dođemo u situaciju da igramo plej-of koji nosi poseban nivo stresa – imali kvalitet da prepoznaju situaciju u kojoj smo se našli.“
Novembar u maju
Odjednom Spartak je u sastavu imao Gordića, Tejića, Cerovinu, Cvetkovića, Lazića, Marelju, Kutlešića, Mozlija… Stavite imena ispred prezimena i nećete pogrešiti. Baš oni koje ste gledali u ABA, Evroligi, Partizanu, Zvezdi…
„Birali smo igrače koji do tada nisu bili na mestima gde se njihov kvalitet isticao na pravi način, a znao sam da će biti fit za ovu sredinu i posao koji nas čeka. Dosta je tu kvaliteta, što su i pokazali. Način na koji su radili, na koji su se posvetili zajedničkom zadatku… Sezona je dugačka, mnogo je uspona i padova, tako da u mesecu maju motiv i energija kreću nizbrdo. Ali, rekao sam to i ljudima u klubu – ovi igrači su sada radili kao da su u novembru! Sa takvim entuzijazmom, toliko su bili u celoj priči, gledali ka cilju, shvatili ideju i klub kao svoj. Mogli smo još neki mesec da igramo na ovom nivou.“
Pročitali ste, dakle, ova prezimena gore. Ipak, kapiten je bio Filip Barna. I ne samo kapiten, već je postao i MVP. Pamtimo i njega, bio je na granici Partizana…
„Da, samo je – ne držite me za reč – poslat u Mladost iz Zemuna. Imao je neke dve-tri prazne sezone, tako da su ljudi iz Spartaka napravili dogovor sa njim i omogućili mu da se vrati u njegovu Suboticu. Napravili su idealan potez. Ova sezona je totalna afirmacija. Izabran je za kapitena, to je dodalo još jednu dimenziju što se tiče njegove ozbiljnosti. Poklopilo se i sa rastom kvaliteta njegove košarke i…“
Sada još samo da i u ABA povede Spartak do pobeda. Odnosno, da ostane.
„To je, svakako, naša želja.“
Podizanje centra
ABA sezona je bila više nego uzbudljiva, ali finale je zaista predstavljalo poslasticu. Protiv Vojvodine u dve dramatične utakmice, pred 6.000 gledalaca u Novom Sadu i 4.000 u Dudovoj šumi.
„Radio sam u velikim klubovima. Prvo što su mi ljudi ovde rekli je da u Subotici postoji košarkaška klica, samo moramo nešto da ponudimo ljudima. Na prvoj utakmici bilo je 200 navijača, tako da i nisam baš poverovao u tu priču. Ali, kako je vreme prolazilo, kako smo se mi trudili da budemo bolji, video sam da ljudi ne samo da su počeli da dolaze u većem broju, već su počeli da prepoznaju i na ulici. Krajnja slika je ova poslednja utakmica protiv Vojvodine. U gradu mi kažu: „Imam 60 godina, 40 pratim sport – nikada nisam video takvu atmosferu!“ I ne pričam samo o strasti prema košarci, već kako se ophode prema svojim igračima i protivnicima. Bio je to praznik košarke i sporta. Svi koji su bili su mogli da uživaju – Novosađani, Subotičani, dragi košarkaški radnici, legende iz cele bivše Jugoslavije.“
Dok priča ovo, Vlada nam (upozoriće Čačani da je pravilno Vlade) praktično nudi potpitanje. Da li je svestan da započinje ne samo podizanje Spartaka, već i važnog košarkaškog centra u Srbiji.
„Ispašće sada ’došao je Vlade Jovanovića pa da podiže Suboticu’. Nisam smeo o tome ni da razmišljam kada sam dolazio, ideja je bila kako da dođemo do utakmica koje odlučuju da li se podižemo ili ostajemo gde smo. Nije bilo velikih planova. Samo da postavimo standarde, pa da vidimo. Međutim, kad se sada sve završilo, vidim da sam prvi put u situaciji da jedan sistem – ranije sam bio deo velikih sistema – podižemo na neki novi, viši nivo. I osećam zadovoljstvo koje ranije nisam imao priliku da osetim. Ponosan sam.“
Dule ipak navija za Spartak, zbog mene
Kad smo već kod pitanja svesti… Da li je svestan i svog statusa? Odgovornosti? Jer, on je ipak čovek sa najvećim imenom u novom ABA Ligašu. Čovek koji je osvajao ABA prsten.
„Imam taj osećaj“, ipak priznaje poslovično preskromni Jovanović. „Nekada ste me i vi nazivali mladim trenerom. Ali, bila su tu prvenstva Srbije, ABA, finala, Evroliga… Sve je to dalo pravo ljudima u Spartaku da me dovedu i oslone se na mene moje iskustvo. Ne samo košarkaško, već sve okolo. Sa druge strane, osetio sam obavezu. Morale su te teške odluke da budu prave. Za razliku od ranijih situacija, svesno sam preuzeo ulogu donosim i nešto više.“
Kao što je to nekada radio… Ah, da, Duško Vujošević je iz prvog reda posmatrao delo njegovog bivšeg učenika. Jovanović je 2010. godine nasledio Vujoševića na klupi Partizana, Dule je 2012. ponovo seo za kormilo kluba iz Humske umesto Vlade…
„Bio je Dule i u Novom Sadu, ispratio finalnu seriju. Stvarno je došao kao navijač. I rekao je da mu je drago što su dva srpska kluba u finalu, ali da navija za Spartak zbog mene. Pet godina smo sarađivali i mnogo mi je drago što je bio. Prijatelji smo.“
Pretpostavljam – igraće se peta
U svemu tome, usred tog čistog ABA 2 finala, Vlada Jovanović je uspeo da isprati i borbu za titulu u rangu više. Rangu u kojem će igrati naredne sezone i tituli koju je 2011. osvojio sa Partizanom.
„Naravno da gledam. Cela situacija sa Evroligom i brojem, sada već može da se kaže srpskih klubova, čini finale mnogo nervoznim. Mnogo je to teško igrati. U ovim serijama od pet utakmica retko se dešavaju iznenađenja protiv tima koji igra na domaćem terenu. Ako se to desi, automatski znači i osvojena titula. Prve dve su to potvrdile. Partizan je bio veoma dobar u prvoj utakmici, bliži pobedi nego Zvezda, ali nisu to završili kako se svima činilo da će. U drugoj je Zvezda bila bolja. Mislim da će se sve nastaviti tako i, pretpostavljam, kraj će biti u petoj.“
U miru, zadovoljan sezonom, Vlada će moći da isprati i fajnal-for Evrolige. Prognoze – ukratko?
„Fenerbahče je dolaskom Šarasa Jasikevičijusa promenio sezonu. Panatinaikos se posle mnogo godina vratio na fajnal-for, ali nije mi baš omiljen način na koji Ataman artikuliše svoj uspeh i košarku generalno. Olimpijakos je imao fenomenalnu prošlu sezonu, bolju nego ovu, pa opet nije uspeo da uzme titulu… A Real, imao onako-ovako, uspeo osvojio je. Kažu da zato neće sada, ali meni se ipak čini da je Real blagi favorit, dok ova tri tima imaju podjednake šanse.“
Vlada Jovanović, nekadašnji trener Partizana, Donjecka, Lokomotive, Šenžena, Mege i Budućnosti, sada srećan i slobodan. Šampion koji se vraća u ligu.
Bonus video:
