Nikada nije Milija Mrdak (33 godine) bio tipičan sportista. Često je odavao utisak da ne pripada potpuno tom svetu, da je drugačiji… Nije preterano voleo ni kamere, izjave, slavu. Mada, kad god je trebalo – preuzimao je odgovornost i pričao. Partizanu je doneo veliku radost kao kapiten, podigao je tri pehara u jednoj sezoni i po tome će sigurno najviše ostati upamćen. Baš u crno-belom dresu odlučio je i da završi karijeru.
Za mnoge je to velika vest, ipak kapiten Partizana odlazi u penziju. Nije uopšte važno o koliko popularnom sportu se radi. Ali, za Mrdaka to je jedna sasvim obična informacija. Ostaje skroman dok za Meridian Sport priča o završetku – kakav je uvek i bio.
“Pričao sam sa porodicom… Nije nam odgovaralo da negde putujemo, da ponovo odlazim u inostranstvo. U Srbiji, sem u Partizanu, ne bi ni išao da igram. Ni to mi nije odgovaralo, u smislu da odlazim iz Beograda. U nekom trenutku se mora prekinuti. Pa bolje ranije nego kasnije… Ne pričinjava mi toliko više zadovoljstvo, tako da je najbolje da završim“, ispričao je razloge za ovakvu odluku na početku intervjua Milija Mrdak.
Ispostaviće se oproštajni meč bio je pravi spektakl na Banjici – Zvezda je dobila majstoricu četvrtfinala plej-ofa i tako prekinula Partizanov san o novoj tituli.
“Znao sam 90 odsto da mi je to poslednja utakmica. Bilo je malo neke priče kasnije, zvao me Boki (prim. aut. Bojan Janić). Razmišljao sam – šta, kako… Ali, ostao sam pri odluci“.
Mrdak je završio taj poslednji duel sa 28 poena, malo je nedostajalo da to bude savršena partija. Međutim, desile su se neke greške na kraju koje su pokvarile utisak… Milija je već u tom trenutku znao da nije samo kraj sezone, već i njegove igračke priče.
“Nije bilo teško igrati, nisam ja neki emotivac”, nasmejao se Milija. “Meni je žao što smo izgubili. Imali smo lepu šansu da smo prošli Zvezdu. Mislim da bismo mogli da se borimo i sa Vojvodinom u polufinalu. Žao mi je zbog mladih igrača, što nisu mogli da osete igru za trofej. Jesu igrali finale Kupa, ali šteta što borba za titulu nije malo duže trajala“.
Ovaj mandat je bio drugi za njega u crno-belom. Bio je tu i od 2013. do 2015. godine. Drugi put je stigao 2022. godine.
“Tri sezone sam sada vezao… I kad sam bio mlađi u Partizanu sam se uvek lepo osećao. I kad je bio prvi mandat – stvarno su bili dobri momci, prava ekipa. Sve je to ostalo najbliže meni. I kad sam želeo da se vratim u Srbiju, pa sam pričao sa porodicom, zaključili smo da je Partizan glavna opcija… Tako je bilo uvek. Da ne kažem jedina, ali 99 odsto sam razmišljao o tom klubu. Kao i sada…“
Sa tribina je uvek imao veliku podršku – supruga Martina je bila redovna u dvorani sa ćerkicama.
“Starija pamti sve što je bilo, ona je svesnija u tom smislu. Mlađa zna da igram odbojku, ali kad je neki drugi sport na TV-u ona kaže: ‘Tata, evo tebe’. Imao sam želju da i mlađa ćerka ima sliku sa peharima, kao i starija. Ali, to mi se nije ispunilo. Imali smo šansu prošle godine protiv Zvezde, to mi je jedino malo žao. Generalno, karijera kao karijera – skroz sam zadovoljan“.
Upravo mu je karijera donela i radost van terena.
“Moglo je da bude bolje, moglo je gore. Sad ću zvučati patetično, ali zbog te odbojke i Partizana sam upoznao i današnju ženu. S te strane sam veoma srećan“.
Karijeru je počeo u kraljevačkoj Ribnici, posle je igrao u Italiji, Grčkoj, Portugalu, Nemačkoj, Švajcarskoj… U Srbiji je uz dres Partizana, nosio i opremu Vojvodine.
“I kada sam tražio klubove gde ću igrati u inostranstvu, uvek sam gledao da bude praktično za nas. Nekad mi je prolazilo kroz glavu da odem u Japan ili negde slično, ali sam onda zbog porodice, putovanja birao drugačije, da budu neki gradovi koji nisu toliko daleko, da su lepi i da možemo da uživamo. Vodio sam se time… Naravno, ne bih svuda išao. Ali, bilo mi je prelepo i u Nemačkoj, Portugalu, Italiji… Grčka je zbog brodova bila malo komplikovanija“.
Mnogo je prognoza bilo kad se pričalo o Mrdakovom potencijalu, a on sam na tu temu kaže sledeće:
“Bio sam u mlađim repezentacijama i posle na spiskovima seniorske… Ali, imao sam na mojoj poziciji stvarno dobre korektore, koji su vremenom pokazali da su nivo iznad. Tako bih nekako to opisao“.
Poslednje tri godine u Partizanu bile su prilika da mlađi igrači napreduju uz njega, Novicu Bjelicu, Bojana Janića…
“Sa Bjelicom sam proveo nekoliko sezona… On je sa ljudske i odbojkaške strane – stvarno neverovatan čovek. Što se mlađih tiče – svako je za sebe. Nekome je možda prijalo da gleda od mene i uči, nekome nije… Ja se nadam da je nekima značilo. Meni nikada nije bila želja da se bavim trenerskim poslom, pa nisam ulazio u materiju kako da nekim igračima nešto poboljšam…“.
Sada ima dovoljno vreme da sklopi plan šta će raditi posle karijere.
“Mi volimo da putujemo, uživamo.. Odbojka nas je prilično sprečavala, u smislu da je moralo sve da se planira u odnosu na sezonu. Uvek je bilo pitanje i da li zimi ima odmora i pauze ili nema… Meni nikada život nije bio usresredsređen samo na odbojku, ni sport mi nije stalno u glavi. Tako da mi neće biti teško da naviknem na novi život“.
Kako je vreme prolazilo, tako ljubav prema odbojci više nije bila toliko jaka. Baš je i ova odluka o kraju zato i poštena sa njegove strane…
“Nedavno sam sa nekim pričao… Kad si mlađi onda taj sport voliš, baviš se time jer ti se sviđa, lepo ti je, a ako si bolji nego drugi onda ti sve to još lakše ide. I zbog mlađih selekcija reprezentacije… Lepo ti je zbog tog osećaja klinačkog da si u nečemu dobar. Posle kad porasteš, kad kreneš da živiš od toga, onda je malo drugačije. Više postane obaveza i drugačije gledaš na sve to. Ja priznajem da mi se nije uvek treniralo, nekad su morali malo i da me teraju. Naravno, u plej-ofu je uvek motiv bio na maksimumu“.
Svako ko zna za Miliju, sigurno da je čuo i za njegovu sestru – Ivanu Mrdak, nekada talentovanu odbojkašicu.
“Ona je zbog zdrastvenih razloga završila karijeru pre nego ja. Bila je u Nemačkoj poslednje tri godine. Tokom zadnje sezone joj se tromb pojavio u ramenu, onda se tamo lečila… U međuvremenu je potpisala za poljski Lođ, ali pre nego što je trebalo da ode na pripreme, išla je ponovo da se pregleda. Rekli su joj da je tromb i dalje tu. Bio je potencijalno opasan po život, pa su joj doktori rekli da ne sme ništa dok to ne izleči. Dugo je trajalo, onda se i operisala, izvadili su joj prvo rebro… Posle nije bilo izvodljivo da se vraća, pa je prestala iz tih razloga“.
Bila je Ivana prilično zagrižena za ovaj sport…
“Ona je rano imala problem sa kolenom, ali je to stvarno izgurala… Cele karijere nije imala trening ili utakmicu koju je preskočila zbog toga. Junački je gurala. Stvarno je volela odbojku, bila je dobar potencijal, da se nije to izdešavalo sa povredama“.
Iako je Milija dve godine stariji brat, nije bio odgovoran kao svoja sestra.
“Ostalo mi je u sećanju, kad smo bili baš klinci u Kraljevu, dešavalo se da je trening u sedam ujutru. Sećam se baš, zima, ja spavam i ne želim da odem na trening. Vidim nju kako se spremila, piči po snegu sama u halu. Ja nisam bio takav. Više je ona mene gurala i motivisala, nego ja nju“, uz osmeh je završio Mrdak.
Bonus video:
