Kako funkcioniše sistem bodovanja i koji su to najvredniji turniri?

Jedno od kontroverznijih pitanja u tenisu jeste sistem bodovanja.

Ne vrednuje se svaki turnir isto, ne donosi svaka pobeda indentičan broj poena, brane se bodovi osvojeni prošle godine, svake nedelje izlazi nova ATP lista…

Sve to dovoljno govori koliko je teško zadržati se u vrhu, jer je ne samo u toku jedne sezone neophodno održavati kontinuitet dobrih rezultata, već se to mora činiti iz godine u godinu.

U drugim sportovima to nije slučaj. U svaku novu sezonu ekipe kreću od nule, ne brane se bodovi, i svi, makar na papiru, imaju podjednake šanse da godinu završe na tronu.

Uz sve to, tenis je individualan sport, pa u slučaju da vas zadesi neka povreda, nema ko da vas zameni, kao što je to slučaj u kolektivnim sportovima, i onda niste u mogućnosti da osvajate bodove. Nije tajna da je lakše osvojiti nego odbraniti titulu, jer “Vuk je uvek više gladan dok se penje na vrh, nego kada se na vrhu nalazi”.

Takođe, u tenisu pravo na kiks ne postoji. Čim izgubite meč, “idete kući”. Izuzetak je Završni Masters, ali o tome nešto kasnije u ovom tekstu. Ipak, i to može da se gleda sa pozitivne strane.

Na primer, Novak Đoković može jedne sezone da bude eliminasan u prvom kolu Vimbldona, ili ga uopšte ne odigra, a onda naredne sezone osvoji taj turnir i dobije maksimalnih 2. 000 poena. Sa druge strane, može da ga osvoji dve sezone zaredom, ali druge godine neće dobiti nijedan bod jer je “samo” odbranio titulu. Malo nepravedno, zar ne?

Koji turniri nose najviše bodova?

Kada je reč o borbi za plasman na ATP finale, tu je situacija drugačija, odnosno gledaju se samo postignuti rezultati u tekućoj godini. Dakle, bodovi se ne gube, već samo dobijaju.

S obzirom na činjenicu da ne donosi svaki turnir isti broj poena, razumljivo je da oni najbolji, formu tempiraju za najveće turnire. Tako imamo Grend slemove, (Australijan Open, Rolan Garos, Vimbldon i US Open), turnire iz Masters serije 1 000, ATP 500, ATP 250.

Naravno najviše poena donose turniri takozvane “velike četvorke”. Osvajač Grend slema dobija 2.000 bodova. Plasman u finale donosi 1.200 poena, polufinale 720, četvrtfinale 360. Čak i plasman u četvrtfinale donosi i više nego pristojinih 180 poena, što je više nego što recimo dobija finalista turnira ATP 250.

Slično je i sa turnirima iz preostale tri kategorije. Turnira iz Masters serije 1 000 ima ukupno devet (Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Madrid, Rim, Kanada, Sinsinati, Šangaj i Pariz). Pobedniku Mastersa pripada maksimalnih 1 000 poena, finalsiti 500, polufinalistima 250… To važi i za ostale turnire.

Završni Masters, odnosno ATP Finale odudara od ostalih turnira. Na njemu učestvuju osmorica najboljih u kalendarskoj godini i maksimalno se može dobiti 1 500 bodova. Taj Masters se održva u različitim gradovima.

Najpre se svake godine menjao grad, da bi onda postizali dogovor, pa se u recimo jednom gradu turnir održava narednih nekoliko godina. Tako se recimo u Londonu ATP finale igralo od 2009. do ove godine. Sledeći domaćin je Torino.

Na turniru osmorice najboljih igra se tzv. raund robin sistem. Igrači su podeljeni u dve grupe po četiri tenisera. Dvojica najboljih iz svojih grupa obezbeđuju plasman u polufinale. Svaka pobeda u grupi donosi po 200 bodova, što je skoro kao turnir iz serije ATP 250. Ukoliko igrač turnir završi bez poraza dobija maksimalnih 1500 poena i to samo dodatno potvrđuje koliko je ovaj turnir važan.

Kako “velika trojka” kalkuliše na turnirima?

Jasno je da igrači poput Novaka Đokovića, Rodžera Federera i Rafaela Nadala retko uzimaju učešće na ATP turnirima iz Serije 500 i 250, naročito sada kada su već u poznim igračkim godinama. Njihov fokus je na Grend slemovima i “hiljadarakama” na kojima se i vodi najveća borba za prvo mesto ATP liste.

Ova 2020. godina je bila izuzetak kada je sistem bodovanja u pitanju. Naime, bodovi su bili “zamrznuti”, pa igrači nisu imali toliki pritisak odbrane prošlogodišnji rezultat, već im se računao bolji plasman na turniru. Nisu imali šta da izgube, već su mogli samo da profitiraju.

To je pogodovalo Rodžeru Federeru, koji je ove godine igrao samo na Austarlijan openu, nakon čega je doneo odluku da propusti ostatak sezone zbog povrede kolena.

U uobičajenim okolnostima, on bi gubio bodove osvojene na turnirma na kojima je igrao prošle godine, ali ovako, Švajacarac nije morao da brine previše za svoj bodovni saldo. Naravno, razlog za “zamrzavanje” bodova je pandemija koronavirusa.

Podsećamo, Novak Đoković je i ovu godinu završio kao najbolji teniser sveta, što mu je pošlo za rukom po šesti put i na taj način se izjednačio sa uzorom iz detinjstva, Pitom Samprasom.

Izvesno je da će već osmog marta nadmašiti Federerov rekord po broju nedelja provedenih na čelu ATP liste, kada bi trebalo da započne svoju 311. nedelju kao svetski broj 1.

NI TROICKI NEMA OBJAŠNJENJE: Ne znam kako Đoković uspeva, to može samo on!

Obavezno pogledajte: DRAGOSLAV ŠEKULARAC | DRUGA ZVEZDINA ZVEZDA | Priče iz kraja #15