Olga Danilović za Meridian sport: Nije lako biti ćerka slavnog košarkaša i ići iza najvećeg sportiste svih vremena – u tenisu ne možeš da se sakriješ

Ući među 50-tak najboljih na svetu u bilo kojoj sferi delovanja je ogroman uspeh. Posebno u sportu.

Uzmimo primer Lige šampiona ili NBA lige. U elitnom fudbalskom takmičenju je preko 800 igrača, u NBA ligi je 400 vrhunskih košarkaša… Ipak, kad je tenis u pitanju Srbi su razmaženi uspesima Novaka Đokovića i ne prepoznaju koliko je teško biti u 100 najboljih na svetu.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Osvajanjem titule na turniru u Gvangžuu Olga Danilović je došla do 52. mesta na WTA listi, najboljeg plasmana u karijeri. Najboljeg koji je ostvarila bilo koja srpska teniserka posle ere Ane Ivanović i Jelene Janković. Pauza zbog rehabilitacije zbog koje je boravila u Beogradu bila je prilika da Meridian sport razgovara sa najboljom srpskom teniserkom današnjice.

Otkrila nam je šta su joj sledeći ciljevi, koliko su uspesi Novaka Đokovića razmazili Srbe i podigli očekivanja, o tome šta joj kažu tata – košarkaška legenda i mama poznata sportska novinarka, koliko se više nervira na mečevima sestre Sonje i brata Vuka… Pričala nam je i o značaju podrške koju ima od momka, kako uspeva da privatni život distancira od društvenih mreža, ali i o tome da joj je Partizan prva i jedina ljubav sada podržava i igrače koji nose crveno-bele dresove.

Priča je počela od najbolje sezoni karijere, posle koje je došla do 52. pozicije na WTA listi.

„Definitivno je ovo ubedljivo najuspešnija sezona. Ne samo rezultatski, zato što je ovo ubedljivo moj najbolji ranking, već i zbog toga što sam celu sezonu od marta do kraja odigrala onako kako smo želeli. Pravili smo plan, ne po mom kolenu, povredama i nekoj rehabilitaciji, već onako kako u stvari i treba da izgleda. Samim tim na kraju sezone sam odigrala turnir onako kako bih ga nacrtala”, počela je priču Danilovićeva. 

Put do sadašnjih pozicija nije bio nimalo lak. Od starta se susretala sa prevelikim očekivanjima. Što zbog talenta, što zbog činjenice da dolazi iz sportske porodice, kao i podatka da je počela u eri posle Ane Ivanović i Jelene Janković teniserki koje su 2008. došle do najviše stepenice na WTA listi. Na pitanje, koliko je teško u tinejdžerskim danima nositi se sa svim tim izazovima, odgovorila je:

„Nije lako. Od malena sam u javnom životu – sportista sam, moj otac je bivši sportista, cela porodica mi je u tome. Takođe, zato što sam u sportu gde imamo najboljeg svih vremena. Ne samo u tenisu, nego generalno u sportu. Nije lako, trebalo mi je vremena da naučim kako da se nosim sa tim, a da opet zaštitim sebe. Mnogo puta sam druge stavljala na prvo mesto. I sebi sam stavljala ne neki zdrav pritisak, nego onaj koji me je kočio u mečevima.  Lepo je što se u poslednje vreme u sportu priča o mentalnom zdravlju.  Mislim da je to stvarno vrlo bitno i da na sebe treba mnogo više paziti nego što mi to nekada radimo. Jer, nemaš ni vremena da paziš. Primera radi ‘Ne osećam se dobro, ali na sledećem turniru će možda da bude bolje. Trenutno se nosim sa nekim lošim stvarima, ok, ali ajde možda kada odigram, još malo mečeva, biće bolje.’ Trebalo mi je vremena da se naviknem i naučim kako da se nosim sa tim.”

Danilovićeva kaže da je u poslednje četiri godine uspela da se nosi sa takvim iskušenjima i povredama koje su me sputavale da radim ono što volim.

“Samim tim kad se povrede događaju, nema konstante… A onda sam se i obazirala na te komentare koji su ponekad bili surovi. Ali kad imaš pravi tim, ljude oko sebe i porodicu koja daje podršku, na kraju dana kad dođeš kući i bude sve ok.” 

Jedini je član porodice koji se bavi individualnim sportom. I to onim u kojima je igrač CEO celog projekta. O kompleksnosti tenisa kaže:

„Samo kad se kaže individualan, već to ide na nivo da je kompleksan. Kad nisi skroz OK, to se odmah odrazi. Ne možeš možda da se na jednom meču sakriješ iza nekog ili možda za povredu da uzmeš još dan ili nedelju dana pauze… A što se tiče turnira, trenera… Nije fraza kad se naglašava važnost pravog tima iza sebe. Mom timu verujem 150 odsto. Ima dana kad im kažem ‘Telo nije baš kako bih volela, teže mi je, ne osećam forhend ili bekhend, ajde da se malo više posvetimo tome’. Ali maksimalno poverenje u trenere znači i to da kad mi kažu ‘Mislim da ove nedelje treba da pritisnemo više’, odradim šta kažu čak i ako u tom trenutku možda i ne osećam da bi to trebalo da radim. Jer znam da poznaju mene i moje telo. Tek sam skoro shvatila šta znači kada kažu ‘Imam pravi tim za sebe’. Stvarno je tako, kada imaš tim ustaneš ujutro i ne razmišljaš ni o čemu, doručkuješ, spakuješ se za trening, stigneš na teren, ostaviš torbu i kažeš ‘Šta radimo danas’. Ali, kad dođe neki dan kad mi se ne ustaje iz kreveta i ne ide na trening, ponekad hoće da mi progledaju kroz prste.”

Pre polaska na turnir u Kini koji je osvojila, unapred je zakazala preglede kod doktora, jer je osetila bolove u kolenu I nije želela ništa da prepušta slučaju.

„Trenutno radim na rehabilitaciji kolena i nadam se da će sve biti u redu, da stvarno mogu da imam kontinuitet. A koliko je bitan pokazalo se i u tome da sam došla u Top 60, što će mi olakšati put u Australiji, jer igram glavni žreb. Ne znam da li ljudi shvataju koliko su kvalifikacije teške, možda su i najteži deo. OK, kad ih prođeš imaš tri dobra meča iza sebe, ali treba ih proći. A u kvalifikacijama si kada si 105, a kao 97. nisi. A te pozicije su iste. Sem toga, ništa se ne menja, i dalje ću isto da treniram. Samo ću se truditi da imam konstantu. I to je to.” 

Kad se povela priča o pripremama i Australijskom openu, došli smo i novogodišnjih praznika koje ponovo neće provesti u krugu porodice i najmilijih.

„Tek to. I Nova godina i Božić, pa rođendani. Retko kad sam bila kući za takvo neko slavlje. Eto, Božić mi je omiljeni praznik, a ne sećam se kad sam poslednji put bila kod kuće”, konstatovala je Danilovićeva i dodala: „Uskoro idem nazad za Madrid, počinje pripreme, pa putujemo za Australiju onda ‘Jovo nanovo’. Junajted kup, na žalost ne igramo, ali možda se dogodi da igram u Adelejdu, pre gren slema.” Ceo intervju sa Olgom Danilović, u kom otkriva i zašto je kao navijač zahvalna Noletu, ali da ‘kao teniserka nije’, ko joj je najveća podrška i još mnogo zanimljivih tema, pogledajte na Jutjub kanalu Meridian sporta.