MOROPLOVAC – Predsednik nas je jurio po svetu da nam isplati premije!

Branislav Moro nam u trećoj epizodi serijala Meridian sporta predstavlja Rumuniju. Govorio je o Plošetiju – nekadašnjoj „Meki za naše sportiste”, srpskom restoranu u kom rade 32 kuvara, delti Dunava u Crno more koja okuplja turiste iz celog sveta, predsedniku koji je „jurio” igrače i trenere da im isplati premije za osvojenu titulu…

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„Pratio sam politička dešavanja pre tranzicije u Rumuniji, u vreme Čaušeskua i o tom delu istorije sam imao već mnogo saznanja. Oni su vrlo brzo kao zemlja ušli u transformaciju. To što su organizovani ljudi i spremni da poštuju pravila im je omogućilo da vrlo brzo uđu u liniju evropskog razvoja. To im je donelo resurs evropskih fondova koji je omogućio da se pored ekonomije razvija i sport. U jednom trenutku bili smo svedoci situacije u kojoj su u svakom od 12 rumunskih košarkaških klubova bila po trojica, četvorica igrača iz Srbije. A u Ploeštiju gde sam ja bio čak osmorica ili devetorica. Što se posle dešavalo i u odbojci”.

Ističe da je košarku u tom gradu finansirao mladi biznismen iz IT industrije koji je davao novac šakom i kapom, a da je odbojku podržavala naftna kompanija u to vreme tri puta veća od našeg NIS-a.

„Ploešti je sjajan grad na 70 kilometara od Bukurešta gde počinju planinski venci i turistički regioni. Pamtim ga po sjajnom druženju sa našim ljudima. Tu sam doživeo da odem u jedan najvećih restorana u Rumuniji, na jedno 50 kilometara od Ploeštija. Zove se „Serbian taverna” i u njemu su u špicu, za vreme ručka, radila 32 kuvara. Imali su restoran u planini kapaciteta 350 gostiju, a u samom Bukureštu drugi za 600 ljudi. Bilo mi je vrlo interesantno što sam video kako su se naši ljudi tamo dobro organizovali”.

Moro ističe da nas Rumuni primaju otvorenih duša i da nas izuzetno poštuju. Iz Ploeštija se preselio u Tulčeu, pokazaće se jednu od najinteresantnijih destinacija u karijeri.

„Tulčea je grad na delti Dunava. Tek tu sam video šta znači Dunav, do tada uopšte nisam imao predstavu da je „more pre Crnog mora”. Predsednik je bio jedan od najvećih biznismena u tom gradu, zapošljavao je po četiri i po hiljade ljudi. A ako se zna da grad ima 70, 80 hiljada stanovnika, to je ogromna brojka. Imao je hotele, razne vidove poslova, a voleo je sport i davao samo svoj novac. Nije imao sponzore, a koliko sam uspeo da se raspitam nikad nikome nije ostao dužan. Niti igraču, niti treneru. Često me je vozio svojim brodom i u jednom trenutku sam ga upitao: ‘Jel’ smo mi sada ušli na Crno more? Odgovorio mi je ‘Ne, ovo je Dunav’, koji je u pojedinim delovima nepregledan. Ne vide se obale. A onda, posle nekog vremena se pojavljuje obala na kojoj vidite divlje konje kako trče kao u nekim filmovima. Zatim se pojavljuju neki kanali, poput prašume, koji su najveći svetski potencijal za fotografisanje ptica, turisti dolaze čak iz Japana. Toliko da je ponekad Crno more ‘blokirano’.”

MOROPLOVAC: Posle Grčke imao sam pare samo za benzin do Beograda

U blizini Tulčee je ogromni aluminijumski kombinat, ali je pre svega turistički i ribarski grad.

„Sa predsednikom sam imao prilike i da idem na pecanje. Ne mogu da kažem da sam pecaroš, ali volim da pecam. Ne mogu ni da se pohvalim da sam do tada upecao neke dobre primerke. On i ja smo uspeli da napunimo čamac somovima od po 20 kila, što do tada nisam bio ni blizu, nikad u životu. I to nije do veštine već samo zahvaljujući tome što je ta regija prepuna svega.”

Za klub iz Tulčee vezana je i jedna nesvakidašnja, možda i jedinstvena priča.

„Tamo su politička zbivanja vrlo vatrena. Naš predsednik je bio predstavnik političke stranke Nastasea, podržavao ga je. Kad su izgubili su izbore, protivnički tabor ga je odmah optužio da nije platio porez i bio je primoran da ode u zatvor. Pri tome, kad smo završavali ligu, kad je na redu bila naša poslednja prvenstvena utakmica, zamolio je da ga puste na dva dana kako bi je pogledao, došao je i svima nam podelio koverte sa poslednjom platom. Vratio se u zatvor, nama je ostao plej-of u kom smo bili prvi. Finalnu utakmicu igrali smo u Kostanci, kad smo se vratili bila je fešta u celom gradu. Posle nje smo se razišli, samo nam je javljeno da klub više neće funkcionisati, jer je jedini čovek koji je finansirao klub u zatvoru. Otišao sam i posle dve godine mi je zazvonio telefon, javio mi se predsednik rekao ‘Tražim te dve godine, jedino tebi nisam isplatio premiju za osvojeno prvenstvo’. Mogu da kažem da me je tog trenutka osvojio za ceo život. Rekao sam mu da taj novac neću, ali bih voleo da dobijem jednu ozbiljnu flašu flašu vina, jer je on imao predivan i interesantan podrum vina. I naravno kad sam posle četiri godine došao u Tulčeu poklonio mi je bocu iz 1947. godine, zamolio me da dođem sutra kod njega u kancelariju i pokušao ponovo da mi da novac. Nisam uzeo, što mi je kum, takođe Rumun zamerio. Zaista predivna epizoda, često se i sada čujemo, čestitamo jedan drugome sve vrste praznika.”

MOROPLOVAC – Traktoristi Vanja Bulić i Jugoslav Ćosić

Boravak u Rumuniji Moro je zaokružio kao selektor ženske reprezentacije.

„Tu su još prilično bili neorganizovani i nisu dugo imali potencijal da isprate igračice koje su u to vreme bile vrlo dobre. Čak je nekoliko njih igralo u dobrim evropskim klubovima. Sve je išlo dobro, kvalifikovali smo se za Evropsko prvenstvo, međutim nisam nastavio na tom mestu, jer mi je šest ili sedam igračica javilo da neće igrati zato što im nisu isplatili premije. Tad se završila i moja misija.”

Bonus video: