Nova godina u ratnim sukobima iz ugla Branislava Mora: Bombardovanje Srbije je bilo mnogo gore

Branislav Moro je preturio mnogo toga preko glave. Radio je širom sveta, bio u zemljama za koje je globalna slika da su nedemokratske, radio u Libiji odmah posle rata.

Sad se nalazi u Izraelu. Činjenica da su ratni sukobi u toku nije mu predstavlala prepreku da prihvati posao u Haifi. Posle eskalacije i brojnih raketnih napada, pozvali smo ga i upitali kakva je situacija u Haifi, gradu koji se nalazi na oko 100 kilometara severno od Tel Aviva, nedaleko od granice sa Libanom.

„Za nešto više od 45 dana koliko sam u Haifi nisam doživao neku vrstu opasnosti. Čule su se dva ili tri puta neke sirene i grmljavine. Kad smo se posle interesovali šta je to bilo, saznali smo da se uglavnom nešto dešavalo na nekih 20, 30 kilometara od našeg grada. Čak i u onom prvom sukobu u Haifi nije ništa dešavalo, samo iz pravca Libana je bila neka vrsta ugrožavanja, međutim oni su to sa ovom njihovom kupolom uspeli uvek da presretnu, pa je opasnost bila još manja. Novi događaji od pre par dana, gde su projektili stigli iz pravca Huta, odnosno severnije iz Irana, odnosno daljine, bilo je još dalje od Haife. Nije se čak čula ni sirena, ni grmljavina.”, počinje priču Moro.

Ističe da su izveštaji u evropskim i svetskim medijima daleko dramatičniji od onoga što se može videti na licu mesta.

„Ovde je zvanično saopšteno da su samo četiri lica ranjena u Tel Avivu i to od rikošeta. Priča se da je jedan čovek poginuo, ali za sad je reč o neproverenim vestima. Uglavnom ta kupola ima sposobnost da presreće sve rakete i sve što je ispaljeno u pravcu grada nije prošlo. Rakete koje ne padaju na sam grad ili idu u more, Izraelci ne presreću.”

Podseća da su u njegovom timu Danijela Nikić i Crnogorka Simona Petranović.

„Što se nas tiče mirni smo, redovno treniramo, čak idemo i putujemo u Haderu, grad udaljen sat vremena vožnje da igramo trening utakmice. U kontaktu smo sa našom ambasadom. Naš ambasador Petrović je vrlo paživ prema nama, imam utisak da je sa svim našim zemljacima u kontaktu, a  ovde ima preko 2500 državljana Srbije, najviše u sferi IT industrije i sporta. Nisam neko ko bi mogao da garantuje da se ovde ništa neće desiti, ali eto, za sada je mirno.”

Na pitanje da li se na ljudima koje sreće oseća ratna psihoza i vidi strah, Moro je odgovorio:

„Mogu da kažem da je ovde patriotizam na visokom nivou. Juče je bio doček jevrejske Nove godine, kafići su bili prepuni. Sad da li je to neki psihološki otklon, ali to se dešava svakodnevno. Danas je najmanje ljudi na ulicama, jer sve praznike i proslave su u krugu porodice. U delu grada u kom živim često čujem da imaju razna okupljanja, može se reći žurke, čak i sa prilično glasnom muzikom. Ni po čemu u Haifi još ne prepoznajem neke strahove.”

Iskusni stručnjak je na trenutak zastao, pa nastavio:

„Obazrivi jesu i dobro pripremljeni. U svakoj kući, pa i u mom stanu postoji „blindirana soba”, u dvorani u kojoj treniramo postoji posebno odelenje sa mašinama za punjenje vazduha, rezervoarima vode, hranom i svim ostalim. Za sada nismo bili u situaciji da to koristimo, samo sam imao prilike da vidim i da me upoznaju sa tim za slučaj potrebe. Ne mogu ništa da kažem o tome šta se dešava u Tel Avivu ili u nekim drugim gradovima, prema informacijama koje mogu da pročitam mogu da kažem da strani mediji prenaglašavaju stvari. Naravno svaka vrsta sukoba i rata je opasna. I jedna reketa je velika opasnost, ali…”

Kao i većina Srba Moro je bio svedok bombardovanja naše zemlje pre četvrt veka.

„To je totalno drugi osećaj. Nama su avioni bili iznad glave svaku noć od devet sati, direktno su bombardovane i srušene zgrade i mostovi po gradovima. Ovde toga još nigde nema, nisam vidio ni jedan takav trag.  Jedan sam od onih koji je svaki dan provodio na mostu, organizovao „target turnire” u odbojici na mostu i pored spomenika Knezu Mihailu.  Možda smo na taj način terali strah i prkosili, ali najveći deo vremena sam proveo van skloništa, valjda je taj prkos prevladavao strah. Naravno, svaki čovek individualno doživljava dešavanja, ne mogu da sudim u odnosu na druge, da li se oni osećaju više ili manje ugroženo. U svakom slučaju naša situacija je bila mnogo gora, nismo imali mogućnost odbrane.” 

Odbojkašice Haife će igrati Čelendž kup. Na pitanje da li će i njegov tim kao fudbaleri i košarkaši Makabija igrati u Beogradu, rekao je: „Prve utakmice nas očekuju između 8. i 10. Novembra. Opcije su da možda obe utakmice igramo kao gosti, jer nije realno očekivati da će neka ekipa prihvatiti da dođe ovde. Druga opcija je da možda igramo kao domaćini u Srbiji, pogotovo što je glavni sponzor kluba UdiAngel izgradio veliki broj objekata u Beogradu i trenutno se sa sinom nalazi u našem glavnom gradu.”

Bonus video: