Mina Popović promenila sve planove zbog Srbije: Tetkine zlatne devojčice morale su da sačekaju! Bianka me zvala pred polufinale - dobro telefon nije eksplodirao

Ovog leta trebalo je da odbojku gleda sa malo veće distance. Da odmori, spremi se za novu klupsku sezonu i konačno nadoknadi vreme sa najbližima. A onda je zazvonio telefon, planovi su preko noći pali u vodu i dobro poznati dres ponovo je završio u koferu. Nekoliko nedelja kasnije, oko vrata je bila medalja. Još jedna sa Srbijom, možda baš zbog svega što joj je prethodilo – posebno draga.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

Mina Popović (31) donela je reprezentaciji upravo ono što se od nje u tom trenutku očekivalo – iskustvo, sigurnost i preko potrebnu stabilnost na poziciji srednjeg blokera. Ušla je u startnu postavu i odradila važan deo posla na putu Srbije do evropske bronze. Pomogla je mnogo na poziciji koja je zadavala ogromne glavobolje ovog leta stručnom štabu.

Maja Aleksić zbog zdravstvenih problema nije mogla da bude deo ekipe, Maša Kirov doživela je povredu prednjeg ukrštenog ligamenta, a pehovima tu nije bio kraj – tokom samog prvenstva povredila se i Minja Osmajić. U takvim okolnostima, poziv iskusnoj srednjoj blokerki nije bio samo povratak dobro poznatog lica, već potez koji je Srbiji bio i te kako potreban. Da nije prihvatila, možda ni ishod ne bi bio ovakav…

A kada se sve završilo i medalja našla oko vrata, dileme više nije bilo – vredelo je još jednom promeniti sve planove zbog reprezentacije.

“Čak i da nije došlo do medalje, vreme provedeno u reprezentaciji uvek znači. Prvo, kao što sam već više puta pričala, to je povratak nekom timu koji je moj. Naši ljudi, naš jezik – toga na drugom mestu nema. Tako da, i da je jedino iz tog razloga, opet bi značilo. Naravno, tu su i kvalitetni treninzi i dobra odbojka, da se pripremim i za sezonu. U svakom slučaju vredi, ali uz medalju je mnogo slađe i lepše, ima više smisla i više znači“, rekla je Mina Popović na početku intervjua za Meridian Sport.

Povratka u reprezentaciju ovog leta u njenim planovima nije bilo. Mada je posle svega Mina došla do zaključka da bi možda najbolje bilo da od planiranja potpuno odustane.

“Plan je da više nema nijednog plana u mom životu! To je već u mojoj porodici ozbiljno-neozbiljna šala – moji planovi se ne ostvaruju. Ja im taman ispričam kako će nešto izgledati i na kraju bude potpuno drugačije. Ali mislim da su sada svi srećni što je potpuno drugačije”.

Poziv ju je zatekao praktično usred odmora. Po povratku sa mora već je počela individualno da trenira, ali leto je trebalo da izgleda sasvim drugačije. U planu je bio odlazak kod sestre i vreme sa dve sestričine.

“Bila sam na odmoru, na moru, vratila sam se i onda krenula da treniram, ali je plan bio da idem kod sestre. Sestra ima dve ćerkice, jedna ima četiri godine, druga četiri meseca. Tako da su tetkine zlatne devojčice morale malo da sačekaju. To me je u tom delu najviše poremetilo, jer je trebalo da budem sa njima. Ne žive ovde, tako da me čekaju i pitaju svakog dana. Sofija, starija, pratila je i navijala i jedva čeka da tetka dođe i donese još jednu medalju”.

Nije samo privatni plan morao preko noći da se promeni. Poslednju klupsku sezonu u Rusiji završila je još u aprilu, a potom se posvetila fizičkom delu priprema. Bez odbojke i bez potrebe da formu tempira za avgust i Evropsko prvenstvo. U tom periodu radila je sa Markom Stojanovićem, dok je Vladimir Banković zbog obaveza sa reprezentacijom bio odsutan.

“Spremala sam se, u suštini, za sezonu koja mi počinje u novembru. Prvi put sada otkrivam i upoznajem taj period, ali je prelepo, u smislu da stvarno mogu da planiram svoj dan, mogu da organizujem trening kada ja hoću, a ne po nekom drugom planu. Nekad sam malo išla na Adu da igram odbojku na pesku, ali više sa rekreativcima i radi druženja – zbog tog lepog dela ovog sporta“.

Prava odbojka je, međutim, bila na pauzi. Zato je povratak u salu zahtevao malo vremena, posebno jer je uskočila među saigračice koje su već bile u punom reprezentativnom ritmu.

“Odbojku stvarno nisam igrala. Trebalo mi je malo, možda nekih nedelju dana. Prvih nekoliko treninga bilo je „povuci-potegni“, što se kaže, jer sam stvarno bila van tog ritma, utakmica i svega, za razliku od devojaka. Ali mislim da sam vrlo brzo ušla, na moje čuđenje i oduševljenje s druge strane. Brzo je nekako sve leglo”.

Džentlmenski! Srpski odbojkaši dočekali bronzane dame – sada je red na njih da obraduju naciju

A vremena za postepeno hvatanje forme nije bilo mnogo. Situacija na poziciji srednjeg blokera bila je takva da je Srbiji bilo potrebno iskustvo, a Zoran Terzić dobro je znao šta može da očekuje od igračice sa kojom je već prošao toliko velikih takmičenja. Mina, sa druge strane, nije mogla da zna kako će telo reagovati na nagli prelazak iz individualnog rada u ozbiljne reprezentativne treninge.

“On je u principu rekao da je trenutak takav kakav jeste i mislim da je negde i znao šta može da dobije od mene. Pretpostavljam da je sa tom namerom i zvao. Jeste sa jedne strane postojao pritisak da sve prođe kako treba, a ja stvarno nisam ni znala kako će to izgledati sa tako kratkim pripremama. Nikad do sada nisam toliko odmarala i ulazila u ozbiljan trening tako brzo. Nisam odradila ni punih mesec dana priprema. Hvala Bogu, zdravlje je bilo najbitnije i sve je prošlo bez nekih većih problema”.

Na kraju je uspela da pronađe svoje mesto u ekipi i odradi ono zbog čega je pozvana. A povratak takmičarskim utakmicama u dresu Srbije podsetio ju je i na nešto što možda nije očekivala – da joj je sve to nedostajalo.

“Apsolutno sam zadovoljna što sam uspela nekako da se uključim u tim i da sve to ima smisla i izgleda kako bi trebalo da izgleda. Dugo nisam imala taj reprezentativni takmičarski ritam i shvatila sam da sam ga se, u stvari, uželela”.

Doduše, ni prethodnog leta nije bila potpuno daleko od nacionalnog tima. Bila je sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu, ali je problem sa ramenom sprečio da na terenu pruži ono što je želela.

“Prošle godine sam stvarno imala taj problem sa ramenom i trebalo mi je više vremena. Još nije bilo to to. Mislili smo da će biti na takmičenju, ali nije. Radila sam oporavak, a kad sam već bila tu, bilo je: „Hajde, što ne bih malo i sa timom“. Tako da sam prošle godine na tom Svetskom prvenstvu više bila kao podrška nego što sam igrala”.

Zato ni kada je u aprilu završila klupsku sezonu nije bilo velikih reči o definitivnom kraju reprezentativne karijere. Nije zatvorila vrata, samo je zamislila leto bez nacionalnog tima – i smatrala da priliku treba da dobiju mlađe igračice.

“Nije bilo u glavi: ‘Opraštam se’. Nije to bilo ništa dramatično, zvanično i tako dalje. Nemam pojma šta će biti, evo sada još jednog dokaza da ne treba planirati. Plan je bio da odmaram i da se spremim za sezonu. Moje mišljenje je da i te kako imamo sjajne, mlade i talentovane srednje blokere. Mislim da devojke treba da igraju i stiču iskustvo, pogotovo kroz ovakve utakmice i ovakve turnire. Nema ništa što jednom sportisti može više da znači od toga. One to treba da imaju. A evo, ja sam tu u ovoj situaciji kada je bilo potrebno”.

Povratak je doneo i jednu malu promenu van terena. Posle godina tokom kojih je praktično bilo nezamislivo razdvojiti je od Bianke Buše, ovog puta Mina je sobu delila sa Vanjom Ivanović. Njih dve već su imale kratko ‘cimersko iskustvo’ iz Antalije, pa je mlađa reprezentativka znala šta je čeka – posebno kada dođe vreme za spavanje.

“Vanjica i ja smo i prošle godine bile u Antaliji u jednom trenutku, na prijateljskom turniru. Ona jadna – ja gasim svetlo u 11 sati i idem da spavam, a ona ima malo problema sa spavanjem, pa je morala da se prilagodi tom mom ritmu. Mislim da je bilo njoj mnogo teže nego meni“, nasmejala se Mina.

Generacijska razlika nije predstavljala problem. Naprotiv, Mina je mlađoj saigračici ostavila vremena da se opusti, a tokom nedelja provedenih zajedno izgradile su lep odnos.

“Vanja je malo zatvorenija devojka, koja dok se ne opusti deluje povučeno. Ali polako, dala sam joj vremena da se opusti i da nekako stekne poverenje u mene. Mislim da smo se stvarno mnogo lepo slagale. Volim Vanjicu”.

Ipak, titula ‘originalne cimerke’ već dugo ima vlasnicu. Bianka Buša i Mina dele reprezentativnu priču još od 2015. godine, a ni činjenica da ovog leta nisu bile zajedno nije promenila njihov odnos.

“Bianka mi uvek nedostaje. Naravno da smo se čule kada se sve ovo završilo. Rekla je da neće sve gledati, da se ne stresira, a onda… Zvala me je pred polufinale, dobro mi telefon nije eksplodirao. Baš joj je bilo stvarno stalo. Prati, naravno, sve. Kad god me pozove, uvek je: ‘Ej, cimer’. I dalje se tako zovemo i to će zauvek biti”.

Njih dve su praktično čitavu deceniju imale rezervisanu istu sobu. Generacija koja je zajedno ulazila u reprezentaciju prirodno se podelila, a Terzić ono što funkcioniše nije dirao.

“Od 2015. smo zajedno. Naša generacija je došla u isto vreme, ona i ja, možda Slađa… Slađa i Tića, Biankica i ja. Tako smo se podelile i Terza nas nije dirao. Tako je i ostalo”.

Da se hijerarhija među cimerkama dobro zna, pokazala je i simpatična scena sa ovog prvenstva.

“Bilo je smešno, pre neki dan me je Bianka zvala, a Vanja je bila u sobi. Ja sam se javila: ‘Cimer!’ Vanja se okreće, a ja kažem: ‘Ne ti, ne ti!’ Ona je original cimer. Ali je i Vanja ušla u klub, dobra je devojka, stvarno”.

Najlepša priča iz Istanbula: Hvala velikoj Tijani na medalji! Izgleda surovo i mnogo je teško, ali vidim sebe sledeće godine na nekom novom postolju… (VIDEO)

A posle reprezentativnog leta sledi nešto potpuno drugačije i na klupskom planu – odlazak u Ameriku. Opcija koju je na kraju prihvatila nije se pojavila preko noći – o njoj se razgovaralo i prethodnih godina.

“U suštini, oni su mene još pre dve godine zvali. Otkako postoji liga, evo već tri godine, postojala je ta opcija i pričali smo o tome, ali do sada se nekako nisam odlučila“.

Ovog puta jedan detalj posebno joj je odgovarao – kraća sezona i činjenica da pripreme počinju tek u novembru. A to znači da će konačno moći da ispuni makar jedan od planova koje joj je neočekivani poziv u reprezentaciju poremetio.

“Sada sam slobodna do novembra. Idem kod Sofije i Ksenije. Uopšte nemam izbora, razumeš? ‘Tetka, dođi’ – kraj“, nasmejala se Mina Popović.

Bonus video: