Nekim igračima se karijera ne meri trofejima. Njihova veličina leži u potezima i vezi sa navijačima. Dimitri Paje je baš od te sorte emotivnih i privrženih. Obeležio je jednu epohu francuskog fudbala, a oproštaj je bio baš onakav kakav mu i dolikuje – na mestu koje naziva domom.
Nekadašnji kapiten Marseja odlučio je da juče stavi tačku na bogatu karijeru, i to na poseban način. Dimitri se pojavio pred kamerama Ligue 1+ tokom poluvremena meča između Olimpika i Lila. Izašao je na teren Velodroma i saopštio da u 39. godini završava profesionalni put.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Njegova karijera možda nije bila ispunjena najvećim trofejima, ali brojke i trag koji je ostavio govore više od bilo kakvih pehara. U Ligi 1 je odigrao čak 492 utakmice i postigao 103 gola, nastupajući za Nant, Sent Etjen, Lil i, naravno, Olimpik Marsej.
Okušao se i u Premijer ligi, gde je u dresu Vest Hema zabeležio 48 nastupa i 11 pogodaka, dok je u Ligi šampiona odigrao 23 utakmice i dva puta se upisao u strelce.
Za reprezentaciju Francuske je odigrao 38 utakmica i postigao osam golova, a posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima UEFA Euro 2016. Tada je bio jedan od ključnih igrača Trikolora na putu do finala, iako je trofej na kraju pripao Portugaliji predvođenom Kristijanom Ronaldom.
Ipak, ono što će zauvek ostati uz njegovo ime jeste emocija prema Olimpiku. Kiša je padala nad Velodromu, a činilo se da i stadion zajedno sa njim plače. Paje nije mogao da sakrije suze dok je govorio o kraju jednog dugog puta.
“Moći ćete ponovo da me vidite, ali na terenima za padel. Danas, uoči mog 39. rođendana, zvanično objavljujem da završavam karijeru profesionalnog fudbalera. Kiša pada, nije bez razloga. Uzeću dva minuta da se zahvalim svima koji su delili ovih 20 godina sa mnom, to je za mene bilo nešto zaista posebno. Podsećam da dolazim sa jednog ostrva, moj san je bio da postanem profesionalac. Uspeo sam u tome, da igram 20 godina na visokom nivou, da igram za reprezentaciju. Danas je kraj jedne lepe avanture. Hvala svima koji su bili deo toga – mojim trenerima, saigračima, mom timu, mojoj porodici, svim predsednicima i ljudima iz uprava koje sam upoznao, svim ljudima iz senke – obezbeđenju, kuvarima, baštovanima. Hvala tim ljudima, o njima se ne govori dovoljno. Hvala i svim komentatorima. Za mene je simbolično da ovo objavim ovde, jer se osećam kao kod kuće. Jedno poglavlje se danas zatvara, a novo će početi“, emotivno je izgovorio Paje.
Dimitrijev fudbalski put bio je pun obrta. Rođen je u Sen Pjeru na ostrvu Reunion, u Indijskom okeanu, gde je i napravio prve fudbalske korake u lokalnom klubu Sen Filip. Još dok je bio dete u tom sistemu, treneri su u njemu prepoznali talenat i izdvajali ga od ostalih, ističući da se „razlikuje od svojih vršnjaka“. Posle tri godine rada i napredovanja, preselio se u jedan od najjačih klubova na ostrvu, Sen Pjer, gde je dodatno brusio svoje veštine.
Njegov talenat nije prošao nezapaženo, pa je već posle jedne sezone dobio priliku da se okuša u Evropi. Potpisao je za francuski Avr, zahvaljujući saradnji između klubova. U tom periodu, isti klub je doveo Florana Sinamu Pongola i Gijoma Oaroa, što je dodatno olakšalo Pajeu prilagođavanje.
Međutim, period u Avru nije bio lak. Tokom četiri godine boravka u klubu, suočavao se sa kritikama i raznim optužbama, pre svega vezanim za njegov karakter i odnos prema radu. Sve to je dovelo do toga da napusti klub sa severa Francuske 2003. godine i vrati se na Reunion, gde je zaigrao za Ekscelzior.
U njemu je proveo oko godinu i po dana, nastupajući u lokalnom prvenstvu, pre nego što je početkom 2005. godine dobio novu priliku u zemlji Trikolora. Tada ga je angažovao Nant, klub koji je želeo da mu pruži šansu da ponovo pokaže svoj potencijal na višem nivou. Dimitri je potpisao dvogodišnji amaterski ugovor, uz opciju da klub može da raskine saradnju već posle šest meseci, što je dodatno naglašavalo da je pred njim još mnogo dokazivanja.
Ime je potom izgradio u Sent Etjenu, dodatno zablistao među Dogama u Lilu, a svoju punu veličinu dostigao u Marseju gde je stigao 2013. Olimpik je za njega bio mnogo više od kluba. Čak i kada je otišao u Vest Hem, bilo je jasno da ta priča nije završena. Povratak 2017. godine samo je potvrdio koliko je veza između njega i Velodroma jaka. Tu je ostao sve do 2023. kada se već jednom oprostio, tada takođe kroz suze.
Poslednje poglavlje ispisao je daleko od Evrope, u dresu brazilskog Vaska, ali srce je, očigledno, ostalo u Marseju. Toliko da Paje nije želeo ni da zamisli scenario u kom bi igrao protiv svog kluba i zato je odbijao ponude iz Francuske.
Ta odluka podseća na potez Dejana Stankovića i Siniše Mihajlovića, koji 2002. godine, kao igrači Lacija, nisu želeli da nastupe protiv Crvene zvezde u Kupu UEFA. I kod Dimitrija, kao i kod njih, emocija je bila jača od profesionalnih obaveza.
“Nisam mogao da se vratim i igram protiv Olimpika, to za mene emotivno nije bilo moguće. Zahvaljujem ovom stadionu, ovom gradu. Ovde sam se nastanio, i moja porodica takođe. Hvala na svoj ljubavi tokom 10 godina, na svakodnevnoj ljubavi koju i danas dobijam. Hvala vam na svemu i napred Marsej“, poručio je Paje.
Tako se završila karijera igrača koji možda nije skupljao najvažnije trofeje, ali može da se pohvali nečim vrednim. Poštovanje i večna veza sa jednim gradom ne mogu da se kupe.
Bonus video:
matea
Veliko poštovanje za njega za ovaj potez stvarno je pokazao da je jedan veliki gospodin
aleksija
Zavrsio je jednu jako uspesnu fudbalsku karijeru i igrao do svojih godina koje su za respekt!
angelina
Nisu najvažniji trofeji u karijeri jednog fudbalera nego lojalnost kluba i navijača prema tom igraču i njegova prema njima.