HEROJ MODERNOG FUDBALA: Zašto je za Milijaša uvek lep momenat da se dođe u Crvenu zvezdu i zašto je kapiten i bez trake?

Previše stranaca, ukidanje prednosti gola u gostima, VAR, sumanute cifre koje se “vrte” tokom prelaznih rokova… Sve su to stvari koje nam je doneo moderan fudbal, i sve one – prosečni ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu će se složiti – ubijaju draž fudbala.

Ali, ima moderni fudbal svoje heroje. Možda nisu često na naslovnim stranama i možda nisu najbolji strelci, ali su se svojim zalaganjem i na terenu i van terena izborili za mesto u srcu svih navijača.

Jedan od njih je i nekadašnji kapiten Crvene zvezde, Nenad Milijaš. Uz dužno poštovanje svima koji nose kapitensku traku oko ruke, ili su je nosili u nekom prethodnom periodu, možda je ovo “nekadašnji” u stvari višak u tekstu i predstavljanju, jer Milijaš je uvek bio vođa crveno-belih.

U razgovoru za Meridian sport, Milijaš se osvrnuo na period koji je kao igrač proveo u Crvenoj zvezdi, saradnji sa Dejanom Stankovićem, odnosu sa Sašom Ilićem, ali je govorio i o novim predlozima večitih rivala, kao i Evropskom prvenstvu, koje je u toku.

Uvek je lepo da se dođe u Zvezdu

Na pomen imena Nenad Milijaš uvek se javi neka posebna emocija, bez obzira kojoj strani brda pripadate, bez obzira da li ste možda i “neutralni”.

Shodno tome, oproštajna utakmica Nenada Milijaša ostala je svima urezana u pamćenju. Baš kao i njemu.

– Retko ko ima priliku da doživi takav oproštaj u Crvenoj zvezdi. Moraš mnogo da radiš, da budeš posvećen i da imaš lep period u Zvezdi, da bi ti se i to desilo. To što sam ja doživeo od navijača i od svih ljudi u Crvenoj zvezdi, mislim da nisam mogao nigde drugde na svetu. Jako sam srećan zbog toga što sam imao priliku da budem ispraćen na taj način – kaže Milijaš i dodaje:

– Rekao sam već, Crvena zvezda uvek svima da mnogo više nego što bilo ko može da da Crvenoj zvezdi. To je sigurno tako. Što se tiče oproštaja, stvarno je bilo lepo, mnogo ljudi ga prepričava i dan-danas. I ja sam bio i tužan i srećan istovremeno – priča Milijaš.

Ono što je posebno zanimljivo jeste što se istog dana od igračke karijere oprostio i Saša Ilić. Veliki Partizanovac i rival na terenu, ali i veliki prijatelj van terena.

– Ne mogu da kažem za sebe lično, ali mogu za Sašu Ilića, on je stvarno legenda Partizana i pogodilo se tako da se oprostimo istog dana. On je moj prijatelj i taj datum je veliki za našu Super ligu. Tih dana se od igračke karijere oprostio i Vladimir Torbica, tako da je bilo zaista lepo.

A, kad smo već kod Ilića, ima li bolji primer od njih dvojice kako rivalstvo igrača naša dva najveća kluba treba da izgleda?

– Meni lično pokazatelj ljubavi prema Crvenoj zvezdi nije kada “pljujem” i vređam Partizan, pokazaću ljubav svojim ponašanjem i reprezentovanjem kluba na način na koji to treba da se radi. Mišljenja sam da i protiv Partizana ja predstavljam Crvenu zvezdu, mene Partizan u tom smislu ne zanima. Bitno mi je da pobedimo Partizan kada igramo protiv njih, ali mi smo svi prijatelji, srećemo se i kroz mlađe kategorije i kroz reprezentaciju, te tako uz poštovanje prema tom klubu – ti rasteš i u svom klubu – ističe Milijaš i poentira:

– Crvena zvezda je mnogo veliki klub i ti nemaš pravo, dokle god si u Zvezdi, da se ne ponašaš kako treba. Mnogo dece gleda u tebe. Sale i ja smo prijatelji, iako mi je na terenu najveći neprijatelj – priča Milijaš.

Ipak, duga i trofejna karijera, kakvu je imao Milijaš, sa sobom nosi i padove, a najteži trenutak svakako je bio promašeni penal protiv Černomoreca.

Da se ljubav i skandiranje navijača teško “zarađuju”, pokazala je i ta utakmica, na kojoj je čak i kapiten dobio zvižduke.

– Jeste, to je najteži momenat u mojoj karijeri, u Crvenoj zvezdi. Kada prođe neki period, više nema ružnih momenata. Možda je tada bio ružan momenat, ali ne mogu da kažem da sam generalno imao ružne momente u Crvenoj zvezdi, iako je bio težak period kada sam se vraćao, svačega je bilo u klubu – kaže Milijaš i dodaje:

– Ali, Černomorec za mene lično jeste najteži momenat, bio je tu promašen penal i neke stvari sa tribina… Ali, tu se i pokazala moja moć, jer sam posle toga izašao još jači i pokazao da mogu sve to da izdržim. Znate, ako to nemaš u sebi, u Zvezdi ne možeš uspeti.

Zaboraviti se neće, ali je vrlo brzo stiglo i “popravljanje” stvari, pošto je Milijaš već na narednoj utakmici dobio ovacije.

– To je jednostavno frustracija ljudi u tom momentu, želja da se igra Evropa, tada mi dugo nismo igrali Evropu. Da li su zvižduci fer ili nisu, ne mogu da kažem, ali sam na sledećoj utakmici imao skandiranje, što je lepo – prisetio se Milijaš i dodao:

– Zbog penala je meni krivo, jer ja do tada nisam promašio nijedan penal, ni u reprezentaciji, ni u Zvezdi.

Zvezda je danas praktično stalan učesnik evropskih takmičenja, ali za Nenada Milijaša je “derbi ipak derbi”.

– Koliko god da je Evropa važna, meni je svaki derbi gde sam pobedio – omiljena utakmica. Možda onaj na “Marakani” kada smo sa Saletom Jankovićem pobedili 3:2, bio je to dobar derbi, gubili smo, pa smo na kraju preokrenuli – kaže Milijaš i nastavlja:

– Da, evropske utakmice su mi jako važne, ali svaki derbi mi je u sećanju. Najžalija evropska mi je ona protiv Bajerna, jer mislim da je trebalo da pobedimo. Mogli smo, morali smo, a nismo. Eto, nismo imali sreće… Ali, svaki derbi, a posebno oni u kojima sam davao golove, su mi omiljeni.

Golovi u derbiju se pamte, a koji su još ostali urezani u sećanju?

– Imam mnogo omiljenih golova, recimo i onaj protiv Novog Pazara. U toj godini se mnogo toga lomilo i morali smo da pobedimo Pazar… Ali, recimo i polufinale Kupa kada smo u derbiju pobedili 1:0, to mi je bilo bitno. I naravno, Bajern Minhen, lepo je bilo na “Marakani”, to je izbor ovako “na brzinu”.

Snažna “levica”, autoritet i ljuski kvalitet nešto su po čemu Nenada Milijaša svi pamte i danas prepoznaju. Pa, da li je sve to, uz osvojene titule, njemu lično dovoljno?

– Meni je to dovoljno, da sam hteo nešto drugo – možda bih donosio druge odluke u određenim trenucima. Što se toga tiče, zaista sam ispunjen. Ne žalim ni za čim, imao sam lep period i u Zvezdi i u inostranstvu, ali najviše ovde. Igrao sam i najbolju ligu na svetu, to mi je bio veliki doživljaj, učestvovao sam na Svetskom prvenstvu. Fudbal mi je doneo mnogo radosti, kada bih u trenerskoj karijeri dostigao to što sam u igračkoj – bilo bi super.

I kao što je rekao već, ljubav se dokazuje delima i ponašanjem. Pa, da li bi, kada bi vratio vreme unazad, ponovo “pobegao” iz Legije da bi došao u Crvenu zvezdu?

– Isto, sigurno! Nemam dilemu oko toga, nijednog sekunda, baš nikada u životu, nisam razmišljao da li je to pogrešna odluka. I tada, a i kasnije kada sam se vraćao iz Engleske, imao sam mogućnost da se ne vratim, imao sam neke ponude, a ovde nije bio neki lep period, barem su mi tako pričali. Ali, meni je uvek lep period da se dođe u Zvezdu i zbog toga sam i došao.

A, da li su i periodi u kojima se ubacuju šamponi u automobile i skidaju dresovi igračima isto lepi?

– Ima malo i u tome kako je sve to predstavljeno u javnosti. To je najteže osvojena titula, mislim čak i ikada, bila je to jako teška godina. Skupili smo se na drugarstvo, ja sam zvao Nineta, Džonija, neko je zvao Pečnika i tako dalje i prosto se skupila ekipa, sa Slavišom Stojanovićem. Imali smo dobar tim koji se držao zajedno, svi su bili veliki zvezdaši i svima nama kao zvezdašima je nedostajala titula. Preživljavali smo jako težak period, teško smo osvojili titulu, ali na kraju smo uspeli u tome. Eto, to je možda najveći žal, što ta ekipa nije imala mogućnost da igra Evropu, jer mislim da bi mogla da napravi dobar rezultat – ističe Milijaš.

Milijaš i “današnja” Zvezda

A, kada smo već kod Evrope, “današnja” Zvezda je njen redovni učesnik. Najnovija informacija jeste zajedničko saopštenje crveno-belih i Partizana, koji se zalažu za manje klubova u Super ligi Srbije, ali i za promenu pravila o broju stranaca.

Mnogi su saglasni u oceni da veliki broj timova u prvenstvu utiče na kvalitet, a šta o tome misli Milijaš?

– Sigurno je da to utiče na kvalitet, čim ima manje klubova – tu je više kvaliteta, tako da će sada liga sigurno biti jača nego što je bila. S tim što neki gradovi u Srbiji gube mogućnost da “ugoste” nekog superligaša. Bila je čudna godina sa koronom, pa nismo mogli da vidimo koliko bi bilo publike u svim tim mestima gde se igralo, ali videlo se da što se tiče kvaliteta – to nije bilo baš najbolje – kaže Milijaš i dodaje:

– I ranije je bila priča da će ispadati šest, pa četiri ekipa, da bi se došlo do tog broja od 12 klubova. Oni su duže od mene u tome, ali mi što učestvujemo – slažemo se sa tim predlozima.

Ipak, bez obzira na promenu pravila o broju stranaca, kao i “bonus” igrača, Milijaš ističe da Zvezda uvek mora da “izbacuje” svoje klince.

– I sa i bez bonusa, zna se koliko je u Crvenoj zvezdi bitan mladi igrač i koliko je bitan igrač iz škole. To je bitno i svakom navijaču, jer su ti igrači mnogo više cenjeni i imaju veću “moć” kada prođu celu omladinsku školu. Dosta se ulaže u školu, radimo sa njima i Crvena zvezda praktično ima obavezu da “izbacuje” svoju decu. Naravno, treba da igraju onda kada pokažu određeni valitet, jer se dešava da neko počne da igra i pre vremena, pa “izgori”. Jednostavno, treba pogoditi vreme kada mladi igrači treba da krenu da igraju – kaže Milijaš i dodaje:

– To neko “moranje” sa bonus igračima jeste dobro jer mladi igrači sada znaju da moraju da rade i da će dobiti šansu, ali sa druge strane – i da nema tog pravila, kada postoji kvalitetan igrač – on mora da igra u Zvezdi. Mi smo prošle godine imali nekoliko utakmica u kojima je moralo da bude dva “bonus” igrača, a bilo ih je i po šestoro-sedmoro na terenu. Ako dobro rade i dobro se ponašaju, dobiće šansu. Dejan je takođe jako mlad počeo da igra u Zvezdi, trudimo se da im pomognemo što je više moguće, ali nikada nisu igrali ako nisu zaslužili.

Crvena zvezda sada ima u svojim redovima i Željka Gavrića, Veljka Nikolića, Nikolu Krstovića i brojne druge mlade igrače. Pa, da li bi Milijaš mogao nekoga da izdvoji?

– Stvarno ih mnogo volim, bio sam sa njima i u mladoj reprezentaciji, pa i u Zvezdi, čak sa dosta njih proveo i neki kratak period pre nego što sam završio karijeru, Svako od njih ima “nešto svoje”, ne bih mogao sada jednog da izdvojim, mladi su i oscilacije kod njih su normalne. Ne mogu oni da odigraju 20 utakmcia u kontinuitetu na istom nivou, to je sasvim normalno. Ali, na njima je da rade da bi što pre došli do tog cilja. Sigurno je da svi imaju kvalitet igraju gde god budu poželili, samo ako budu radili kako treba – jasan je Milijaš.

Crvena zvezda iza sebe ima i te kako uspešnu sezonu, po mogim parametrima. Naravno, nedostajalo je sreće protiv Milana, ali čini se da je sve ostalo bilo gotovo pa savršeno.

– Ceo stručni štab je zadovoljan, grači takođe. Oborili su se neki rekordi, davali su se golovi i došli smo do bodova koji nikada ranije nisu osvojeni. Bili smo superiorni u odnosu na sve klubove i našeg najvećeg rivala, tako da je sigurno da smo zadovoljni. Izašlo je dosta mladih igrača, koji su dobili priliku da igraju. U svim segmentima igre smo bili bolji od rivala i zasluženo došli do titule.

A, kada smo već kod Evrope, kažu da Zvezda sada nije samo učestvovala, već je i igrala u toj Evropi. Međutim, ponekad nedostaje malo sreće.

– Mi smo mnogo pričali o tome sa Dejanom, čak i pre utakmice. Kada je došao, prva stvar koju nam je objasnio je bila ta da mi kao grupa ne treba da želimo da učestvujemo negde, već da se takmičimo. Imali smo malo i sreće, jer deo stručnog štaba čine Italijani, pa smo imali dosta informacija o Milanu. Iskreno, mi smo žalili što nismo prošli, nismo razmišljali kasnije u pravcu “igrali smo dobro, nema veze što nismo prošli”. Mislim da je nedostajalo sreće, jer smo u dvomeču pokazali da možemo da igramo sa njima – priseća se Milijaš i dodaje:

– Naravno da je Milan bolji od nas, mnogo je to skuplji tim, na svaka tri dana igraju jaču utakmicu od te dve ili šest mečeva koje mi odigramo na godišnjem nivou. Ali, igrači zaslužuju pohvalu za celu godinu, mislim da smo i grupu odigrali jako kvalitetnu. Nismo čekali poslednje kolo, ostvarili smo plasman, lepa je godina bila.

Nije Crvena zvezda imala sreće, baš kao ni protiv Bordoa ili Strazbura, a koliko je to bitan faktor u profesionalnom sportu?

– Sreća jeste bitan faktor, ali sreća u sportu se zaslužuje. Sigurno je da si tu sreća koju imaš danas zaslužio juče, ili pre pet godina, svejedno. Ništa se ne dešava slučajno, bitno je u kom momentu će te sreća pogledati, ali je isto tako bitno da znaš da i kada nemaš sreće moraš da nastaviš da radiš i da će doći trenutak kada će ti se to vratiti. Upornost i vera u sportu su bitniji od sreće, a samim tim tim zaslužiš i sreću.

Kada je reč o prethodnoj sezoni, navijače je poizanjem svoje forme posebno obradovao Mirko Ivanić, koji je postao praktično neprepoznatljiv. U pozitivnom smislu. Ali, ko to još “nosi” Zvezdu pored Ivanića?

– Pojedinac iskače iz dobrog kolektiva. Našli smo se i pronašli, vrlo dobro znamo šta i zašto radimo. Sigurno bih izdvojio Miću (Mirko Ivanić), jer je neko vreme “patio” u Zvezdi, iako smo svi mi od početka znali da je dobar igrač i da ima kvalitet. Nedostajalo mu je samopouzdanje, jer ako u Zvezdi prve dve ili tri utakmice ne odigraš kako treba, imaš problem.

– Uvek se šalim sa njim i kažem da je korona jedino njemu dobro došla, jer nije bilo publike i navijača kada je krenuo da igra. Sada je i sam postao svestan svoje moći i odigrao je sjajnu godinu, napravio je neverovatan napredak. Ali, tu su i drugi. Sale Katai je svakako kvalitetan igrač, Borjan već u kontinuitetu igra onako kako se od njega očekuje, pa i više od toga. Cela zadnja linija je igrala jako dobro, primili smo jako malo golova, a mnogo igrača je dobilo priliku. I svi su je iskoristili, pa smo tako kao grupa dosta napredovali.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da se podizanje forme Mirka Ivanića u stvari “poklopilo” sa dolaskom Dejana Stankovića. Pa, da li je u tome zapravo ključ?

– Dejan je doneo pravi stav, da mora da se zna šta i zbog čega radimo neke stvari. Želju za pobedom, naravno, svako ima, ali uneo je i samopoštovanje, jer da bismo poštovali protivnika – moramo da poštujemo i sebe. Sada smo svesni kvaliteta, znamo koliko možemo i nema razloga da se plašimo bilo koga, ako mi damo svoj maksimum. Isto tako, ako ne igramo kao grupa, a imali smo i takve situacije i primere, nećemo imati rezultat. Uvek sve zavisi samo od nas.

Ono što krasi ovaj tim Zvezde svakako jeste povezanost i zvezdaštvo, a da li je to uopšte nešto što može da se “nauči” i prenese?

– Znate kako, ne mogu ja da tražim od njih da postanu odmah zvezdaši, oni će to postati u nekim situcijama, kao recimo onog dana kada smo imali slavlje na reci. To što su navijači tada priredili, oni neće doživeti nikada nigde u karijeri i to će prepričavati svojoj deci. To ne može da se doživi nigde drugde na svetu i to je njima pokazatelj šta je neko spreman da uradi za klub, a od njih se samo “zahteva” a rade svoj posao najbolje što mogu. Svesni su veličine kluba, mi to isto prenosimo i pokazujemo, ali to se oseti najviše kada izađu recimo u tržni centar, tada tek vide koliko su “veliki” i voljeni – pojašnjava Milijaš.

Mnogo toga doneo je upravo Dejan Stanković, a ako bismo uporedili njega i Vladana Milojevića? Milijaš ima samo reči hvale za obojicu, a od koga je šta naučio?

– Mislim da ću tek kasnije videti šta sam, u stvari, naučio, odnosno onda kada budem radio samostalno. Glava mi je sada u Crvenoj zvezdi, ne razmišljam o tome šta sam naučio, jer to dođe kasnije, odnosno ne mogu da kažem da sam sada bolji i da sam sve naučio. Mnogo puta pomislim da sam sve video od nekoga, a onda saznam nešto što mi je mnogo bitnije od sega toga prethodnog. Sada mi je najbitnije da mi ako stručni štab funkcionišemo, na čelu sa Dejanom. On je, pre svega, moj prijatelj i te neke njegove ideje, ciljevi i način igre se poklapaju sa mojim idejama. Imao jako lep odnos i radimo dobar posao.

Ali, jedno ime je ipak posebno urezano kod Nenada Milijaša. Radomir Antić je bez premca.

– To će uvek da stoji. On je neko ko je mene učio i naučio mnogo čemu, učio sam pored njega da budem dobar čovek, da poštujem sve ljude oko sebe, da poštujem svoje najbliže, saigrače, protivnike. Mnogo životnih lekcija mi je dao, pa onda i one na terenu, bilo je izuzetno poznavati tog čoveka, a čak sam neko vreme imao i priliku da živim sa njim u inostanstvu. To je prosto neobjašnjivo.

Evropsko prvenstvo

Na samom kraju, sa Milijašem smo se dotakli i glavne fudbalske teme – Evropskog prvenstva. Sa selekcijom Austrije igra i novo pojačanje Crvene zvezde, Aleksandar Dragović, pa kako se on čini Milijašu?

– Malo je čudno ovo prvenstvo, pre svega zbog formata i novine da se igra u nekoliko gradova. Ali, gledao sam dosta utakmica, zadovoljan sam i kako Dragović igra, ali nama je najbitnije da bude zdrav.

Milijaš je prognozirao i finaliste Evropskog prvenstva.

– Ako gledamo igrački, Francuska je stvarno najjača, Italija je pokazala mnogo toga takođe… Sa druge strane, Nemačka igra mnogo dobro. Ne znam, mislim da će Francuzi biti biti u finalu, a ko će biti sa njima… Videćemo.

Itlaijani, Italijani. I kada fudbalski nisu najjači, o njima se uvek priča, pre svega zbog njihovog odnosa prema nacionalnom dresu. A, da li takav patriotski naboj postoji i u reprezentaciji Srbije?

– U reprezentaciji sam radio sa Antićem i malo sa Pižonom, ali naravno da taj duh postoji i kod nas. Znam sve te momke i svi oni vole da igraju za reprezentaciju. Naravno da im teško pada kada neko kaže da dolaze samo da “odrade” te utakmice. Ali, reprezentativne obaveze dolaze u periodu odmara, a takođe ne donose ni finansijsku korist, tako da moraju da imaju želju da naprave dobar rezultat. Dobro smo počeli ove kvalifiakcije, drago mi je što je Piksi taj koji je na čelu i nadam se da će nastaviti tako – zaključio je Milijaš na samom kraju razgovora za Meridian sport.

LIGA ŠAMPIONA, CILJEVI, FALĆINELI… Stanković iskreno o glavnim temama!

OBAVEZN OPOGLEDAJTE: NENAD MILIJAŠ – Priče iz kraja #02