As Unikahe o Beogradu kao prekretnici kada je krenula mašina: Rudi prekinuo odmor da bi održao govor Realu, cilj nam je titula u Španiji

„Nisam ja toliko star, koliko imam veliku kilometražu, jer sam sa 15 godina odigrao prvu seniorsku utakmicu u dresu Bosne, a sa 16 već bio u startnoj postavi. Moja kilometraža je kao kod golfa dvojke, a karoserija je audi.“

Ovako je prošle godine, u intervjuu za Meridian sport, pričao Nihad Đedović. Godinu dana kasnije, ovaj momak rođen u Višegradu 1990. godine javlja se sa jednakom energijom, osmehom, spreman za nove izazove – kao da je neko „vraćao“ kilometražu. Sigurno pomaže i to što je motor friziran sa nekoliko fantastičnih trofeja koji su, na kraju krajeva, i povod još jednog poziva.

“Kad imaš 35 godina, moraš da osetiš posledice. Pozicija u ekipi mi je drugačija, uloga fantastična. Trener i stručni štab mi veruju, na terenu i van njega. Prezadovoljan sam. Svestan sam, kao i svako ko uđe u ozbiljne košarkaške godine, šta mogu da ponudim“, kaže Nihad za Meridian sport apropo kilometraže.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Ono što je ponudio na Kupu kralja je uloga iskusnog asa koji zna šta je potrebno za osvajanje. Bivši kapiten Bajerna, sa Unikahom je pregazio sva tri moćna rivala, Huventud, Tenerife i Real! Zato se slavilo danima u sunčanoj Malagi.

“Do nedelje smo slobodni”, otkriva Nihad nakon što je ostavio naslednika na treningu. „Prvi put sam ovo doživeo u karijeri, vožnja autobusom kroz grad, proslava na dve-tri lokacije… Nezaboravno iskustvo.”

Za opštu sreću, značajna je i lokacija gde igra i živi Đedović.

„Malaga je fantastična, uzduž i popreko smo je prošli. Ima to veze i sa onim šta prikazuješ na terenu. Odavno mi je Savanović rekao: ’Makar i jedan dan u drugom krevetu da spavaš, dovoljno je da glavu odmoriš od svakodnevice, da izbaciš stres. Mnogo znači. A u Andaluziji imaš pregršt prilika da pobegneš na dan-dva.”

Nije pobegao od obaveza da se osvoji trofej. Unikaha je osvojila Kup kralja i prošle sezone, potom Ligu šampiona u Beogradu, zatim Superkup Španije, pa Interkontinentalni kup, trenutno je drugoplasirana u Endesa ligi… Mora konkretno pitanje da se postavi – da li je ekipa iz Malage jedna od najboljih u Evropi?

“ Iz prve ruke – u poslednje tri godine, od kada sam ja tu, ispisuju se zlatne stranice istorije. Ovo je peti trofej u dve i po godine, a pre toga su osvojena ukupno četiri pehara za 30 godina postojanja. Podaci koji dovoljno govore. Vrlo zanimljivo i srećno razdoblje za svakoga ko ima veze sa Unikahom. A ja sam izuzetno počastvovan što sam deo toga”, nastavlja Đedović.

Novinarski pokušaj da se izvuče „da, najbolji smo tim Evrope“ propao je, jer je as dovoljno čvrsto na zemlji.

“Znate šta, promenila se košarkaška mapa sa ovoliko utakmica u Evroligi. Profitirali su pod znacima navoda manji klubovi. Evroligaši odigraju 80-90 utakmica, dešava se tokom sezone da padaju. Naravno da ćemo mi koji imamo manje utakmica i više treninga to da iskoristimo. To će se sve više i dešavati. Malo evroligaških ekipa je osvojilo Kup. E, sad… Stručnjaci kažu da smo mi po nivou apsolutno evroligaška ekipa, ali nama savršeno godi ova situacija.”

U vreme kada se igra plej-of u Španiji, Evroliga će biti završena. Dakle, nema izgovora za Real, Barselonu, Baskoniju… Ali, izgovore više ne traži ni Unikaha. U Malagi se razmišlja o tituli, potvrđuje Đedović.

“To je cilj. Iskreno. Znamo da možemo, da smo to pokazali protiv velikih ekipa kao što su Real, Barselona, Valensija, Baskonija… Nije to baš tako lako, posebno jer je kraj sezone. U plej-of sistemu je potrebno i malo sreće. Samo je važno da nam se ne desi kao prošle godine, kada smo već upisali prolaz protiv Mursije, a onda…“

Ta eliminacija peče i dalje. Ali, Unikaha je u tom trenutku poletela posle fajnal-fora Lige šampiona igranom u Beogradskoj areni. Stakleni pod je blještao pod nogama novog prvaka. Od tog momenta, sve se promenilo u glavama Andalužana.

„Beograd je prekretnica u našem mentalitetu. Znali smo da smo dobra ekipa, ali nam je falilo nešto što će nam to i dokazati. Godinu pre smo u Malagi izgubili od Bona na fajnal-foru, jer smo mislili da smo spremni za velike domete – a nismo bili. Beograd je bio pun pogodak! Od tada je sve krenule nabolje. Samopouzdanje se podiglo i od tada znamo kako se pobeđuje. Usledio je Interkontinentalni kup u Singapuru, Superkup Španije kada smo pobedili isto Real…”

Da, Real je žrtva Unikahe. I ne samo Kraljevski klub. Više niko ne izlazi na megdan zelenima sa idejom da je favorit.

„Oni to dobro znaju. Videlo se i po reakcijama pre finala Kupa, po ponašanju na terenu… Igrao sam, hvala bogu, protiv Reala mnogo puta i u Evroligi, znali su da im je dovoljno i deset minuta dobre igre da završe posao, pa su tako i ulazili u utakmice. Ali, protiv nas su maksimalno agresivni i koncentrisani od početka. Pazite sad… Na utakmici koju smo igrali u Madridu, Rudi Fernandez je došao sa odmora da bi im držao motivacioni govor pred meč protiv nas. Toliko o tome koliko nas smatraju dostojnim rivalom.”

Kako i ne bi kada Kendrik Peri izgleda kao neki drugi Kendrik, u nekom drugom zelenom dresu, koji je nekada nosio i sam Peri.

“Znam ga još od Olimpije, kad smo igrali neke utakmice. Posle se u Panatinaikosu nije snašao, delovalo je da će biti klasičan Amerikanac koji svake sezone menja klub, na deset meseci, povećava ugovore… Vrlo je teško promeniti njihov mentalitet, da shvate da nije samo individualna statistika ona koja im povećava primanja, već timska. Uvek će dobiti veće ugovore ako igraju za tim. Peri to dobro zna i sada igra najbolje u karijeri. Sazreo je kao lider, neko na koga možeš da se osloniš. Sada je spreman da nosi ekipu na najvišem nivou. ”

Đedović je po osvajanju Kupa dobio ogroman broj poruka. Jedna od „najstarijih“ došla je od…

“Dule Savanović uvek među prvima čestita! I drago mi je što njega mogu da izdvojim.”

Njih dvojica igrali su zajedno u Bajernu, tamo gde je Đedović proveo devet godina.

“Nisam očekivao da će Bajern biti ovako dobar, mislio sam da će biti kanal sezona. Izgledaju baš ozbiljno, ali… Poznajući mentalitet čelnika, ova rana eliminacija iz Kupa neće im dobro sesti. Bajern mora da osvaja! Ali, igraju vrlo modernu košarku sa trojicom bekova, trener im se ne meša, što je novi stil koji gaje i Pariz, Alba, Monaka. Daje se igračima više slobode. Nekada izgleda divlje, ali ako Karsen Edvards šutne 20 trojki, Šabaz Nejpir isto… Ući će u plej-of Evrolige. Jedino što u gostima nemaju to samopouzdanje.”

U Minhenu je Nihad igrao rame uz rame sa Vladimirom Lučićem kojem je i prepustio kapitensku traku.

„Luča samo svojom pojavom znači ekipi, svakoj u kojoj igra. Prošao je školu košarke Partizana, zna u svakom trenutku da odreaguje. Može da ne ubaci poen, ali će doneti mirnoću kada se pogube. Nadam se da će ostati zdrav, baš su ga mučile povrede.”

Kada je Đedović pričao o tome koliko je ekipa napredovala u smislu učenja da pobeđuje, mislio je i na Kup Kralj.

„To je fantastičan turnir, organizacija fenomenalna, sa osam različitih navijača koji su svi zajedno u dvorani… Festival. Očaran sam. Španska košarka je lepršava, drugačija, divno iskustvo. A mi smo stvarno super, koncentrisano odigrali. Nije lako tri dana biti smiren, različite su utakmice, moraš da držiš emocije pod kontrolom. Čas si srećan, čas tužan, srećan, tužan… A treba uvek biti na sredini. Sve do erupcije oduševljenja!”

Cilj je da tako bude i u plej-ofu..

„Nadam se samo da nećemo nikoga potceniti. I da ćemo ostati zdravi. Jer mi kad smo zdravi… Videli ste.“

Bonus video: