Legendarni kapiten i prvi čovek Žalgirisa vodi Meridian sport kroz istoriju: Košarka je ovde vid religije, Beograd - vrhunac u zelenom dresu

(Od izveštača Meridian sporta iz Kaunasa)

Iako širom sveta na lestvici popularnosti sportova fudbal obično zauzima neprikonsoveno prvo mesto, tek kilometrima iza njegovog visočanstva “najvažnije sporedne stvari na svetu” usledila bi košarka, možda tenis; (u zavisnosti da li pitate čoveka u Srbiji, Španiji, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji, Danskoj… ) od Beograda u oko 1180 kilometara udaljenoj Litvaniji tron je rezervisan za igru pod obručima.

U najvećoj od tri baltičke zemlje ljubav prema košarci i značaj iste u životima ljudi u proteklim decenijama izdignut je dotle da poprima oblike religije.

Dok je danas, na primer, sasvim normalno da velikani iz Madrida, Barselone, Minhena u većoj meri finansiraju i omogućavaju funcionisanje košarkaških sekcija svojih sportskih društava tim iz Kaunasa ne samo da je samostalan u tom smislu, već je i pokretač promena na bolje u fudbalskom klubu, kako smo saznali u neformalnom razgovoru sa PR-om Žalgirisa, Almantasom, a njegove reči potvrđuje i legenda litvanskog tima – Paulijus Jankunas.

„Da, to je istina. Voleo bih kad bismo mogli da imamo jači fudbalski klub. Znam da idu u tom smeru, imaju viziju za sledećih pet godina i mi ćemo uraditi sve što možemo da im pomognemo, ali trenutno košarka je broj jedan. Ljudi ovde vole i fudbal, da gledaju i igraju, ali nivo nije isti. Svi se nadamo da će porasti i da će biti jednak s košarkom u Litvaniji. Neće biti lako pošto je košarka vid religije ovde i tako je već dugo vremena“, rekao je Jankunas, danas prvi čovek kluba iz Kaunasa na početku razgovora za Meridian sport.

„Kad sam počinjao da igram u kancelarijama koašrkaškog kluba je radilo 6-8 ljudi, sada nas ima 300 više zaposlenih i upravljamo ne samo Žalgiris Arenom, već i bazenom pored nje, restoranom, pokušavamo da dobijemo i Kaunas stadion, klizalište takođe… Ponekad, kad čuju ime Žalgiris, ljudi pomisle samo na košarku, ali to je velika organizacija i srećan sam da je sve sada veće i drugačije nego nekada“, ovim rečima ilustruje rast kompletne organizacije generalni menadžer Žalgirisa.

Posle 18 godina godina provedenih u klubu i godinu dana “izleta” u Himki Jankunas je 2022. godine igrački dres zamenio funcionerskim odelom i otpočeo novo poglavlje u životu, zamenivši sadašnjeg prvog operativca Evrolige, Paulijusa Motiejunasa, u litvanskom klubu.

„Drugačije je, kad ste košarkaš samo trenirate, igrate utakmice i to je to. Sad morate da vodite tim, pričate sa igračima, trenerima…“

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDIpotpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

U modernoj istoriji važi sigurno za najvećeg igrača kluba, u prilog tome govori i činjenica da je učestvovao u osvajanju 29 od ukupno 66 trofeja s koliko se klub okitio u bogatoj istoriji, zbog čega njegov dres sa brojem 13 i visi pod svodovima nove “Žalgirio arene”.

Svu lepotu druge po redu najmlađe dvorane u Evroligi uvidećete ako, kao i mi, budete imali priliku da je obiđete “uzduž i popreko” – čast koju su nam domaćini iz Kaunasa ukazali tokom boravka u prostorijama radi razgovora sa Jankunasom.

Mini turu otpočeli smo iz trofejnog kabineta nadomak kancelarija uprave (gde se nalazi samo jedan delić trofeja košarkaškog giganta, ali i nekolicina fudbalskih).

Imali smo priliku da se uverimo i u to koliko ljubavi i poštovanja klub gaji prema Jankunasu koji je na neki način jedan od poslednjih “romantičara” u modernoj košarci. Danas je prava retkost da neki igrač provede 10,15 godina u jednom timu.

„Vremena su se promenila, danas je lakše promeniti klubove i zemlje, ostati u jednom je, neću reći nepopularno, ali tržište je sad toliko otvoreno da ako radite sjajan posao u Španiji, Grčkoj, Beogradu to drugi klubovi gledaju i pokušavaju da dovedu najbolje igrače. To je nova realnost i moramo da je prihvatimo“, ističe Jankunas i dodaje:

„Naravno, novac ima važan uticaj, igračima je košarka posao i treba da zarade koliko god je moguće. Ukoliko igrač želi da napusti klub zbog bolje ponude i to je nešto što treba da razumemo“.

Apsolutno, ali u slučaju Jankunasa novac nije vodio glavnu reč.

„Takav sam čovek. Bio sam srećan u Žalgirisu, i dalje sam, volim da živim u Kaunasu, to što je porodica oko mene. Naravno, imao sam ponude u prošlosti, bilo je i loših vremena u klubu, nekoliko finansijskih kriza, kad pogledate unazad deluje da je bilo lako otići, ali nisam želeo da napustim klub jer je situacija bila osetljiva. Sveukupno mislim da sam doneo pravu odluku, Žalgiris mi je pomogao da postanem evroligaški igrač, da izgradim “ime” i zbog toga kad je došlo vreme da ja pomognem klubu napravio sam pravi izbor. Bio sam kapiten, odgovoran za više stvari ne samo za košarku“.

Skrenuli smo potom do velikih zelenih vrata koje predstavljaju ulaz u modernu svlačionicu ponosa Litvanije. Zelena boja savršeno se uklapa u sivo-crne nijanse dvorane i tako dočarava duh kluba.

Posebno nam je skrenuta pažnja na važno pravilo – pazite da ne zgazite na grb, u pitanju je znak ozbiljnog nepoštovanja.

Između obilaska i učenja o istoriji i aktuelnostima o najtrofejnijem litvanskom klubu, dotakli smo se i priče o najvećem klupskom uspehu u karijeri 39-godišnjeg generalnog menadžera Žalgirisa čije mesto radnje je bilo u Beogradu.

„Godina kad smo igrali Fajnal for (2017/18 prim.out). Posle perioda nešto težih vremena u Žalgirisu. Konačno smo uspeli da stignemo do Top 8, potom smo dobili i Olimpijakos i otišli u Beograd, bilo je neverovatno. Iz Kaunasa sam, odrastao sam ovde, išao u akademiju Sabonis, koja se danas zove Žalgirisova akademija, potom prošao sve mlađe selekcije i zaigrao za prvi tim, za mene je to nešto posebno.

Nedavno je Jankunasova karijera ovekovečena i biografskim filmom čiji kratak insert možete pogledati ovde.

„Kad su mi rekli za ideju o filmu bio sam skeptičan jer nisam naročiti ljubitelj društvene mreže, pažnje.. Ali objasnili su mi sve i u dogovoru s porodicom prihvatio sam, jer tu imam sve najbolje momente iz karijere u jednom filmu i kad ostarim mogu to pokazati svojoj deci i unucima. Kad sam ga gledao u bioskopu bilo je divno, moje kolege i prijatelji su došli, bilo je sjajno prisetiti se svega“.

Evroliga se uvek razvija. Da li je dobro da se igra toliko utakmica, iako su poslednje dve sezone veoma uzbudljive – pitamo čoveka koji je više nego relevantan da priča o ovoj temi.

„Model i sistem koji Evroliga ima je veoma kompetitivan i interesantan fanovima, kao i igračima i klubovima. Svakog dana morate biti na vrhunskom nivou kako biste se takmičili. Pre 15 godina igrala se grupna faza, neke utakmice niste morali da igrate sa 100% mogućnosti, ili ste znali da protivnik nije prejak, ali, sad je potpuno drugačije. Nema veze da li je oktobar ili mart – svaka utakmica je podjednako važna“.

Evroliga želi da se širi na London, Dubai ne toliko tradicionalna košarkaška tržišta…

„Kao organizacija moramo da rastemo i da se širimo. Ako imamo zemlje i tržište gde to možemo uraditi, zašto da ne?

„Naravno moramo o svemu dobro prodiskutovati, da li će to uspeti ili ne. Mislim da moramo da se širimo, ali i da odaberemo tržišta pažljivo“, zaključio je Jankunas razgovor za Meridian sport.

Bonus video: