Kamenjašević za Meridian sport: Trener DubaiĆA biće veliko ime na IĆ

Dejan Kamenjašević, generalni menadžer Dubaija, kluba koji je nedavno postao član ABA lige, po mnogo čemu je specifičan. Mnogi su ga doživljavali neozbiljnim kad je došao sa projektom arapskog kluba čiji je krajnji cilj da igra Evroligu. Čak ni sad, kad je evidentno napravljen prvi korak ka ispunjenju cilja i kad je izvesno da će se publika u bivšoj Jugoslaviji prva upoznati sa ekipom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, mnogi ne veruju da će se njegova vizija do kraja ostvariti.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Sina Mirka Kamenjaševića, čuvenog sarajevskog sportskog komentatora, čiji je glas ostao u sećanju mnogih ljubitelja fudbala, zamolili smo da se predstavi široj sportskoj javnosti.

„Dejan Kamenjašević je, na prvom mestu, zaljubljenik u košarku. Čitav život sam u košarci, od kad znam za sebe. Počeo sam da igram u sarajevskoj Bosni, nisam nešto bio baš svestran igrač. Posle toga sam otišao za Španiju u toku rata, postao izbeglica. Tamo sam se razvijao kao osoba, tamo su mi se rodila deca, tamo mi je umro i otac, koji je, kao što znate, bio novinar… Tamo sam postigao i neke košarkaške uspehe kojima se nisam ni nadao, jer ljudima sa Balkana nije lako da žive u Španiji. Onda sam otišao za Dubai i počeo od nule, stvorio akademiju… Odatle je počela priča koja je nekima bila čudna i nerealna. Tako smo završili danas ovde u Beogradu gde imamo konferenciju za medije zbog ulaska u ABA ligu. Možda je to i jedna od najspektakularnijih košarkaških priča koja se desila u našem regionu posle rata. Mislim na potencijal koji sve ovo može da donese regionu i svima nama.”, rekao je Kamenjašević za Meridian sport.

Vaš otac, čuveni komentator mečeva sa Koševa i Grbavice, ostavio je veliki trag u jugoslovenskom sportu. Da li ste ovim projektom došli makar do polovine onoga što je on učinio?

„Mislim da nisam. Šta god napravio u životu, mislim da će uvek biti ispred. Znate zašto? Zato što i sad kad upoznajem ljude u regionu i kad kažem kako se zovem, svi kažu ’Aa, sin Mirka Kamenjaševića’. To me je naučilo jednoj stvari – šta god napravio u životu, voleo bih da makar polovina ljudi može o meni da govori kao što su o njemu govorili kao osobi.”

U početku je košarkaški Dubai delovao kao vaš san. U jednom momentu bio je realnost, potom ponovo miljama daleko. Koliko ste sad kad ste ušli u ABA ligu blizu cilja da povežete Evropu i Bliski istok?

„Pa to je dosta dobro pitanje. Kad radiš nove stvari, kad praviš tektonske izmene u Evropi koja je uvek bila tradicionalno nastrojena po nekim pitanjima i kad govorimo o potencijalu Bliskog istoka, ljudi u Evropi nekad i ne znaju toliko o tome. Čak u našem regionu znamo malo više nego što se u Evropi zna. Smatram da smo mi već ostvarili naš cilj ulaskom u ABA ligu, jer je ovo ta teritorija za koju smo Đorđe Đoković i ja Abdulahu objasnili zašto je toliko strateški važan za nas u pogledu komercijalne i sportske budućnosti. Naravno da ako bismo igrali još neku ligu u Evropi, bilo bi još bolje. Bilo je potrebno dosta vremena da se uradi nešto novo u svetu sporta, bilo je mnogo komplikovano, mnogo teško, jer nije reč samo o sportu, tu je i diplomatija, politika, interesi, geopolitika… Zavisilo je i od tajminga, da li je vreme ili nije… Nekad smo bili toliko blizu, pa smo se vratili unazad, opet išli napred, pa se to stalno oduživalo. Bilo je vrlo bitno što smo imali strpljenja i upornosti, jer ponekad Dubai ne odlikuje ta upornost. Predstave projekat vide da li hoćeš ili nećeš i idu dalje. Mislim da sada imamo više šansi da uspemo, ali ponavljam jedno su naše namere i naša vizija, a sasvim drugo šta će se desiti. Jer za ljubav, rat i posao je potrebno dvoje.”

Zbog činjenice da ste svi sa Balkana, vašem klubu je nedenut nadimak DubaIĆ. Koliko vam je to otežalo posao?

„Nisam znao za to, ali bila je otežavajuća okolnost. S obzirom da sam odrastao u Španiji, govorim španski, katalonski, bio u košarci i nikad nisam nikom ništa loše napravio, pa je i to je pomoglo. Naravno prezime Đoković samo po sebi, pa cela porodica Đoković, a i Đorđe Đoković sa sportskim i biznis bekgraundom je nama pomogao da ljudi počnu da nas shvataju ozbiljno. A, naravno kad iza tebe stoji Dubaji i Abdulah, onda je to drugačije. Imali smo mnogo otežavajućih okolnosti, čak bih rekao da više otežavajućih nego olakšavajućih. I zato mislim da je ulazak u ABA familiju mnogo više važan za nas. Bila je ovo bila velika bitka, u kojoj smo imali mnogo male šanse za uspeh, a mnogo velike da ne uspemo. Sigurno će u našem razvoju biti i grešaka, na početku smo, nemamo mnogo vremena. Svi to svi znamo, svesni smo svega šta nas čeka. Takođe smo svesni da nekad moraš i da uživaš u uspehu, pa makar samo jedan dan.”

S obzirom da je Dubai sinonim bogatstva, verovatno će i igrači od vas tražiti veće sume za potpis ugovore. Sa druge strane ima li igrača iz komšiluka – Libana, Irana…koji bi mogli da budu lokalne zvezde?

„Ima. A da li su na nivou ABA lige ili neke druge lige koju bismo mogli da igramo to ne zna niko, jer oni nikad nisu igrali na tom nivou. Ima mnogo nepoznanica o našem projektu koji ćemo tek da otkrijemo u budućnosti kad se dese. Na primer kako će reagovati navijači na našim utakmicama. To se ne zna, jer mi ne možemo da se uporedimo ni sa čim što se desilo do sada, jer je ovo sve novo. Imamo igrača koji mislim da bi mogli da budu atrakcija za lokalno stanovništvo, kao što su možda Filipinci ili Libanci, radimo na tome već dugo. Imaćemo budžet koji će biti sasvim normalan za ABA ligu, u tom kontekstu nećemo nikom da plaćamo ni euro, dolar ili dirham više.  Ako budemo igrali samo ABA ligu, okrenućemo se tržištu Jadrana, pošto su tu igrači koji poznaju ovu ligu, koji bi mogli da nam donesu kompetitivnost za standarde grada Dubaija. Definitivno je otežavajuća okolnost što ljudi misle da idemo sa džakom para okolo i nudimo svima pare, a mnogi bi došli u Dubai zato što je život u njemu potpuno drugačiji, sigurniji i bolji. Siguran sam da ima mnogo igrača koji bi došli, da li ćemo ih morati da više platimo ili ne, ne možemo unapred da kažemo. Na nama je da se borimo i objasnimo naše pozitivne stvari.

Koji je trener „iz regiona” bliži klupi vašeg kluba, onaj sa zvaničnim prebivalištem u Nemačkoj ili drugi čija je baza Milano, a trenutno je u Kini?

„Naš vlasnik želi da dovedemo ime koje bi pratilo standarde grada Dubaja i da time pošaljemo poruku svima da mi ozbiljno razmišljamo da se takmičimo. Ne, da sad osvajamo Evrolige i fajnal forove… Cilj nam je da se napravi biznis model u kom ćemo svi da zaradimo, da svima bude bolje i da budemo srećni, zadovoljni i ponosni na ono što smo napravili. Što se tiče sportskog dela definitivno će biti trener iz regiona, osoba koja ima iskustvo, znanje i ime da može da iznese projekat kao što je Dubai. Jer, neće biti lagano, ni po putovanjima, ni po tim otežavajućim okolnostima koje imamo. Biće potrebno veliko ime, iskusno, sa znanjem i kapacitetom, koje poznaju tematiku o kojoj govorimo.”

Koliko vam je vremena potrebno da izgradite strukturu i logistiku kluba?

„Mnogo, strahovito mnogo. Za logistiku o kojoj govorite – tiketing, marketing i sve drugo, potrebno nam je možda nekih 8 do 10 meseci.”