Znate ono izlizano, ali tačno, da je „za jaku Zvezdu potreban jak Partizan“ ili obratno? E…
Oduvek je Nemanja Nedović bio rival Partizana. Zauvek će i biti. Prijaće mu malo više svaka pobeda, boleće malo više svaki poraz. Trojka, ili slobodna bacanja za pobede nad večitim rivalom, biće mnogo značajnije nego koševi za pobede nad drugim protivnicima.
Čak i sada, kada više nije čigrasti dečak u Zvezdinom dresu, već iskusni 34-godišnji bek u uniformi sa grbom Monaka, trebalo bi da je posebno srećan zbog trijumfa nad Partizanom, kao što je bio posebno razočaran kada je promašio šut za slavlje u Beogradskoj areni u prvom delu sezone.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ali, nije to bio slučaj u hodniku dvorane u Monaku.
Da bi pobeda donela veliku sreću, protivnik mora da bude jak, da pruži otpor, da izazove… Nedović to očigledno nije osetio u utakmici igranoj u utorak uveče. Nije čuo ni inače frenetične navijače Partizana u Kneževini. Sve se to promenilo, tako da, sada zreli čovek – kojeg sagovornik sa druge strane diktafona poznaje od kada je bio u juniorskim kategorijama – smireno, sa badnjakom u ruci, konstatuje da mu sve to nije drago.
„Težak je ovo trenutak za Partizan“, počinje priču Nedović iz Monaka. „Meni je iskreno žao zbog toga, jer mislim da je jak Partizan potreban ne samo Srbiji, već evropskoj košarci. Nisu u lakoj poziciji, znam jer sam blizak sa Nikom (Kalatesom) i Vanjom (Marinkovićem) pa smo malo pričali. Sigurno je igračima najteže. Ali, šta je – tu je, takva je sezona. Bukvalno nema vremena za predah. Oni već za dva dana igraju novu utakmicu. Ne znam… Želim im da izvuku maksimum iz ove sezone koliko god je to moguće.“
Šta god da je maksimum, u utakmici sa Monakom crno-beli to nisu prikazali.
„Igrali smo dovoljno dobro da bismo pobedili. Nismo bili baš sjajni, imali smo malu pauzu od sedam dana između ove i prethodne utakmice, tako da nam je trebalo malo vremena da uhvatimo ritam na početku. Ali, kad smo krenuli, kontrolisali smo utakmicu do samog kraja.“
Ekipa Vasilisa Spanulisa vezala je četvrtu uzastopnu pobedu, tako da sada već može da se priča o formi koju priželjkuju u Monte Karlu.
„Deluje mi da sve ekipe koje pretenduju na vrh, sad se odvajaju. Sad prave serije pobeda. Zato mislim da bismo i mi morali da se fokusiramo na to. U ovom trenutku to zaista dobro deluje. Generalno, svi mogu da vide da smo veoma talentovana ekipa, međutim dešava se na nekim utakmicama da nam jednostavno fokus samo nestane. Iz tog razloga smo gubili neke utakmice u prvom delu sezone. Deluje kao da je sve manje tih crnih momenata u ovom trenutku. Već za dva dana nas očekuje Valensija koja je upravo pobedila Zvezdu u Beogradu. Dakle, čeka nas izuzetno teška utakmica.“
Valensija je pobedila Zvezdu u Beogradu… Zadržaćemo se na tom podatku pitanjem za Nedovića – da li ga je iznenadio taj rezultat.
„Nije. Nije zato što Valensija stvarno igra dobro. Kad smo protiv njih igrali ovde u prvom delu sezone dosta lako smo dobili, ali već se videlo da oni imaju kvalitet i ideju, samo im je falilo nekoliko igrača koji su bili povređeni. Sad su kompletni i zaista igraju dobro, tako da me nije iznenadilo.“
Iako je Zvezda u prošlom kolu pobedila Efes usred Istanbula. Iako se njegov doskorašnji klub nalazi u plej-in zoni…
„Pratim celu Evroligu, naravno i Zvezdu. Bili su stvarno sjajni od kad se desila promena trenera, ali sad su se naređali neki porazi, pa su dobili Efes, sad izgubili od Valensije… To je taj ritam Evrolige koji je zaista nemilosrdan. Zato se i vraćam na ono što sam rekao – mislim da ekipe koje pretenduju na sam vrh u ovom trenutku kreću da prave razliku.“
Ekipa koja je vicešampion Evrolige i koja svakako pretenduje na vrh i ove sezone – možda više nego ikada pre – jeste i Nedovićeva ekipa.
„Totalno sam u ovom sistemu, jasna mi je uloga – da uđem sa klupe, da bukvalno budem energija i pomognem koliko god mogu. Za život je sve super, tako da sam bukvalno fokusiran samo na teren. Jedan od razloga zbog kojih sam došao ovde je da pokušam da pobedim. Pun fokus je na tome.“
Kad kaže da mu je fokus da pobedi misli na svaku utakmicu, ali pre svega – na Evroligu. To bi apsolutno bila kruna karijere. Ali, prvo je bilo potrebno prilagođavanje na novu sredinu, jer je ljudima sa strane bilo iznenađenje što je uopšte napustio Zvezdu letos i potpisao ovde.
„Pa bilo je i meni iznenađenje i bilo mi je teško. Došao sam iz ekipe gde sam bio jedna od prve tri opcije, ako ne i prva opcija u napadu. Ovde imamo dosta tih prvih opcija“, nasmejao se Nedović pomislivši na Džejms, Okoboa, Mirotića, Strazela… „Jednostavno, trebalo mi je neko vreme da shvatim, da pronađem prostor koji mi je neophodan i koji mogu da dobijem u ovoj ekipi. Sada sam na dobrom putu da to postignem. Uživanje je igrati za Spanulisa, jer je on doskora bio bek, tako da je igra dosta bazirana na spoljnoj liniji i lopta se mnogo kreće među nama. Na meni je samo da nastavim da radim. Imao sam malu nesreću sa povredom, ali sam se vratio kao da je nije ni bilo, tako da zadovoljan“, poručio je Nedović i zaključio, pre nego što je sa badnjakom napustio dvoranu u Monte Karlu:
„Meni je bitno da pobeđujem – samo da pobeđujem“.
Bonus video:
sofia
Sada se polako vidi ko ima širinu i stabilnost za vrh. Svaka naredna runda biće pravo merilo snage.
olga
Pobeda Valensije me nije iznenadila, ali poraz Zvezde jeste, posebno zbog načina. Takve utakmice brzo razdvoje ozbiljne timove od ostalih.