Ognjen Stojaković je jedan od najvažnijih asistenata u stručnom štabu Denvera. Unapređen je, sedeće u prvom redu, pored Dejvida Adelmana, Džej Džej Baree, Džereda Dadlija…
Napredovao je zato što je to zaslužio.
I zato u ovom tekstu nećete čitati da je Stojaković trener u timu Nikole Jokića. Stojaković je trener u NBA timu i to nema veze što je sunarodnik najboljeg košarkaša sveta.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
I dok je sedeo u Kraun plazi, sa KSS logom na beloj majici i plavom šorcu, verovatno mu je bilo čudno što pitanja Meridian sporta zaobilaze najvećeg igrača današnjice, a udaraju na kvalitet sagovornika.
Ponovo – zaslužio je.
A to najbolje zna Svetislav Pešić koji je treću godinu zaredom u stručni štab pozvao 43-godišnjeg Beograđanina. Nije morao ni da ga zove, nastavak saradnje se podrazumevao posle srebra na Svetskom prvenstvu u Manili i bronze na Olimpijskim igrama u Parizu.
„Uigrana smo ekipa, isti stručni štab. Znamo šta da očekujemo jedni od drugih, šta Pešić očekuje od nas što se tiče rada, sistema principa… Trenutno se individualno radi sa igračima, priprema se za pripreme“, počinje Stojaković priču za Meridian sport, dok se foajeom beogradskog hotela šetaju juniori koji učestvuju na Evrobasketu u Areni, ali i Ognjen Dobrić, pa funkcioneri KSS…
„Isti je cilj. Da svi budu u istom treningu, oni koji su malo ranije završili sezonu i oni koji su kasnije. Ovo je izuzetno bitan period da se individualno radi pred pripreme.“
Ceo stručni štab je ponovo na okupu, ali i velika većina igrača. Činjenica da svi znaju sve – ogroman je plus za ovu reprezentaciju.
„Kontinuitet je najvažniji u sportu. Ovo je ekipa koja se poznaje, pobeđivali su i gubili zajedno, igrali, družili se… Sistem je uvek jači od pojedinca. To je naš stil košarke.“
Od momenta kada su plavi nesrećno izgubili polufinale od Amerike, a potom pokazali protiv Nemaca da su ponajbolja evropska ekipa, svima je u glavi potera na evropskim tron koja kreće u Rigi, 27. avgusta.
„Daću odgovor koji uvek dajem i u koji stvarno verujem – važno je ići korak po korak. Treba se fokusirati na prvu sledeću utakmicu, a ako uradimo sve kako treba, rezultat će doći. Da li sam lično uzbuđen što sam ovde? Jesam! Mnogo mi je lepo, volim da provodim vreme u reprezentaciji, sa grupom trenera koji su mi i drugari.“
Poslednji put kada je Stojaković pričao za Meridian sport, nije se znalo da li će Svetislav Pešić ostati na klupi Srbije.
„U tom intervjuu sam vam rekao – da sam neko u Savezu ko se pita, insistirao bih na tome da Pešić ostane. To je kontinuitet, rezultat i poverenje.“
Srbija je uspela da Olimpijske igre završi u pozitivnom tonu, učini da se bronza slavi kao zlato. Istorijski uspeh Orlova je, međutim, došao odmah nakon bolnog, nezaboravnog poraza u polufinalu protiv Amerike.
„Nikad nisam pogledao utakmicu ponovo“, priznaje Stojaković. „Ne mogu. Niti želim. Zvučaće glupo, ali sam potisnuo sećanje na to. Igrali smo sa Nemačkom dan posle, fokus je bio na pripremu. Ako razmišljaš o prethodnoj, izgubio si sledeću utakmicu. I uspeli smo da zaokružimo priču osvajanjem medalje. Ako kreneš da razmišljaš šta je bilo – a to sam naučio u NBA – nikada nije dobro.“
Stojaković zastaje i uz blagi osmeh kaže:
„Ali boli.“
Nije gledao ni dokumentarac o Igrama u Parizu, „Teren od zlata“?
„Jesam, ali sam premotavao sve bolne delove. Kad krenu komentari… Ionako znam svaki sekund napamet.“
Dakle, kad je vreme da se odgleda jedna od najboljih utakmica svih vremena između Srbije i Amerike?
„Jednog dana… Možda.“
Do tada, izlazak na teren i rad na treninzima…
„Trudimo se da dođemo sa svežim, drugačijim idejama koje mogu da budu iskorišćene i pomognu selektoru. Tokom sezone, s vremena na vreme, pratiš šta rade momci iz tima. Manje zbog posla, više iz emotivnih razloga. Drago ti je da vidiš kako igraju.“
A posebno milo u poslednjih godinu dana, za Stojakovića je…
„To što je Gudurić osvojio Evroligu. Mnogo mi je drago. Divno!“
Biti trener u Denveru i u reprezentaciji? Razlike postoje…
„Najveća je što u Srbiji pijem mnogo više piva“, nasmejao se Stojaković. „Sve ima svoje prednosti i mane. Teško je porediti stručne štabove, jer je broj utakmica veći, ljudi u stafu, organizaciji, ligi, reprezentaciji… Razlike su ogromne, a sličnost je – cilj! Uvek moji timovi žele da pobede. Denvera je ekipa koja pretenduje na titulu, kao i reprezentacija.“
Da li je svestan šta je sve postigao od kada je napustio Srbiju i krenuo tiho ka Denveru, do momenta kada je najbliži saradnik selektora reprezentacije i trenera Nagetsa?
„Nisam. Stvarno nisam. Svi mi imamo neke svoje ambicije, ciljeve, gde želimo da budemo. Lično sam fokusiran više na proces i put, nego da se osvrćem šta sam uradio i šta nisam. Ako stanem i razmislim – baš sam ponosan. Ali, ne smeš da staneš, već moraš da gledaš napred. Osvojio sam medalje, prsten, imao privilegiju da radim sa najvećim igračima. Kad se podvuče crta – presrećan sam.“
Ali, ne podvlači se crta. Već se gleda napred. Stojaković je promovisan u jednog od najbližih asistenata Dejvida Adelmana.
„Cilj mi je da uskoro, na nekom od sledećih koraka, budem glavni trener. Opet, svako ima svoj put, neko ide sporije, neko brže. Ali ovo su mali koraci koji bi trebalo da vode ka ispunjenju ciljeva.“
Napredovao je u organizaciji Nagetsa u kojoj je najduže, uz Džona Beketa.
„Moja je ambicija da budem glavni trener, u dobro organizovanoj sredini, koja ima slične ambicije kao ja. Bilo je letos ponuda za posao, ali sam u Denveru dobio priliku da budem na prednjoj klupi, što je stvar prestiža. Otvaraju se vrata da budem uz glavnog trenera, to nudi mnogo više prilika. Čovek mora da stane i razmisli koji je sledeći korak koji će ga odvesti dalje.“
Kakav će Stojaković biti prvi trener?
„Kad si trener, ti radiš sve prema tome sa kakvim igračima radiš. To je glavna caka, da prilagodiš svoj stil igračima koje imaš i izvučeš najbolje iz njih. Toliko toga može da se nauči od Pešića – kako da se pobeđuje, kakav pristup da imaš, organizacija, filozofija… Isto i od Melouna i Adelmana. Svi kraduckamo jedni od drugih. Na kraju sve to upakuješ i napraviš svoj ručak. Kao kuvar.“
Kada se prošle sezone vratio u Denver, sačekala ga je teška sezona, čije je finiš bio nesvakidašnje turbulentan. Stojaković je „iz prvog reda“ gledao kako trenera Majkla Melouna smenjuju tri kola pre kraja ligaškog dela sezone, kako Adelman preuzima, vodi Nagetse do plasmana u drugu rundu plej-ofa kroz sedam utakmica protiv Klipersa, a onda u sedmom meču serije sa budućim šampionom, Oklahomom, ispada.
„Niko nije očekivao (da će Meloun biti smenjen), svi smo ostali zatečeni. Ali, situacija se desila, morali smo da se pregrupišemo, jer plej-of je bio iza ćoška. Napravili smo rezultat koji je bio dosta dobar, igrali sedam utakmica sa Oklahomom koja je na kraju pobedila…“
Tu seriju sagledava realnim očima. Onako kako ovaj 43-godišnji Beograđanin inače radi.
„Znali smo otprilike njihovu snagu, gde su najjači, gde su malo slabiji. Odradili smo dobar skauting, na koji način da se pristupi tim utakmicama, sa kojom strategijom. Ali, bolji tim je pobedio.“
Od kada je u Denveru, radio je sa trenerom Melounom. Sada sledi promena – Adelman.
„Svaki trener ima svoj stil treniranja, košarke, organizacije posla… Dejvid Adelman ima svoj stil. Što se tiče košarkaškog dela, napad je veoma sličan, jer smo nastavili ono što smo radili sa Melounom. Ipak je Adelman bio zadužen za napad u tom sistemu, postoje samo male novine. Ima nekih adaptacija u odbrani…“
I značajnih promena u rosteru. Stigli su letos Kem Džonson, Tim Hardavej, Jonas Valančunas i Brus Braun, otišao Majkl Porter…
„Ceo menadžment, zajedno sa vlasnicima, uradio je dobru analizu onoga šta nam je potrebno da bismo napravili sledeći korak. Obavili su odličan posao u prelaznom roku, za sada su to samo pravi potezi.“
Posebno zanimljiv je dolazak Valančunasa – posle velike drame, doduše – čime će se rasteretiti Nikola Jokić. Na duže staze, posebno iz perspektive plej-ofa, ovo je ogromno pojačanje Nagetsa.
„Za osvajanje prstena je potrebna duža klupa. To je nešto što nam je falilo poslednje dve godine. Dolazak Valančunasa, mnogo znači. Nikola je u Top 3 igrača po broju minuta. Centar tog kalibra može da zameni Jokića, odmori ga. Ima visok košarkaški IQ, ume da doda, u odbrani je veliki… To će pomoći.“
Milutinov, ponovo: Stilo, stipendije, mercedes i milioni ostavljeni na stolu
Ovo je taj – veruje Stojaković. Posebno u organizaciji koju vodi porodica Kronki.
„Naši vlasnici su jedna od najuticajnijih, ako ne i najuticajnija sportska porodica na svetu. Osim svega toga što rade, izuzetno su skromna i normalna porodica. Teško je naći takav balans između toga čime se bave i koliko je skromnosti u njima. Naravno i profesionalizma.“
U menadžmentu Nagetsa je i Nenad Miljenović, svojevremeno veliki biser evropske košarke.
„Nekada sam ga ja trenirao, sjajan momak, pametan, izuzetno inteligentan, razume košarku i ovo mu je divna prilika da radi. Odlično je pre svega za njega, jer je mlad i ima šansu da vidi nešto drugačije, da raste u sistemu i ligi koja je drugačija. A kako vreme bude prolazilo, ljudi će sve više uvideti njegovu košarkašku inteligenciju. Ovo je na obostranu korist. Svi ga u klubu vole.“
Kao neko ko dolazi iz Srbije, a živi toliko godina u američkom svetu, dobro prepoznaje kako se u domovini menja pogled prema NBA ligi.
„To je toplo-hladno. Generalno, ljudi ne poznaju mnogo taj sistem. Ovde se više gleda emotivno i crno na belo. Tamo se gradi, traži kontinuitet… Da bi naučio da pobeđuješ, moraš da naučiš i da gubiš.“
Taj američki pristup se možda preseli i u Evropu. NBA prelazi preko Atlantika i u nekom trenutku, izvesno je, osnovaće novu ligu.
„To bi bilo dobro za košarku, generalno. Konkurencija je uvek dobra, kao i drugačiji pogled. Jedan trener iz NBA je došao u Evropu i pokazao da može da se pobedi i na drugaciji način. Košarka je univerzalna, može da se pobeđuje i gubi na mnoge načine. Igrači su drugačiji, igra se menja. Nije moj kung-fu bolji od tvog kung-fua. Sada svi rade MMA (mixed martial arts, mešovite borilačke veštine), od svega mora po malo da se zna. Odlično je približavanje NBA Evropi.“
A i Evropa se približava godinama NBA, ne samo na terenu već i pored… Darko Rajaković je glavni trener Toronta, Ivo Simović mu je zamena, Ivan Lukić je u Memfisu, a sada je i Nikola Milojević priključen stručnom štabu Golden stejta.
„Imaju ogromno poštovanje prema našoj košarci. Pre svega zbog Jokića, najboljeg igrača sveta. A opet, tu su i medalje koje smo osvojili. Nisu očekivali onakvu utakmicu na Olimpijskim igrama i od tada je krenulo još veće poštovanje. Znam i ogroman broj ljudi koji su navijali za nas, a Amerikanci su. Vidim to i po velikom poštovanju od strane trenera koji su bili u stafu američke reprezentacije. Promenili su odnos i način komunikacije.“
Menja se i NBA Liga. Oklahoma Siti je osvojila titulu sa dubokim rosterom, ne sa klasičnim super-timom.
„Zbog seleri-kepa mnogo je teže napraviti tim koji je vezan za tri superstara. Čista matematika. Koncept NBA se polako menja. Mnogo je to važno. Brža je košarka, nekada se igrala na 80 poena, sada na 120. Eksplozivnost, intenzitet… Koliko je samo Ahilovih tetiva stradalo što je direktno povezano za eksplozivnost. Zato je, za regularni deo, važan veći broj igrača.“
Promene u Denveru: Stojaković ide u prvi red!
Ako su vas iznenadile metafore koje je Ogi Stojaković koristio (MMA, kung-fu), on je veliki fan borilačkih sportova.
„Moj prvi sport je karate…“
I nije te lekcije uzeo zdravo za gotovo. Nosi ih sa sobom kroz život.
„Ne plašiš se da kažeš šta misliš. Imaš stav. To koristim i u košarci. Vuče te ka samodisciplini, poštovanju, da budeš normalan. Imam ogromno poštovanje prema borilačkim sportovima. Naučiš pravi odnos prema pobedi i porazu. U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne ponizi. Svaki poraz je lekcija. Zvuči kao fraza, ali je istina. Borilački sportovi su i dobar ventil. Posle svake frustracije, životne i sportske, izduvaš se, smiriš i racionalno posmatraš dalje.“
S obzirom na to koliko ceni ove sportove, logično je i da ih prati.
„UFC je uzeo najbolje od svega, pomešao, napravio ozbiljan biznis i potpuno je logičan rast popularnosti. To je normalno. Problem drugih sportova je što su previše postali egocentrični, zatvarali se, objašnjavali da je to njihovo najbolje.“
Na kraju, ključno pitanje – zašto Stojaković više pije piva u Beogradu nego u Denveru?
„Lepše je pivo“.
Vidi se da mu je nedostajala Srbija.
Bonus video:
davidpantelic80
Taj dečko Stojaković je od Jokica napravio igrača