Saša Đorđević za Meridian sport: U Bogdanoviću vidim lidera Srbije

Novembra 2022. godine Aleksandar Đorđević je postao selektor Kine. Kratkoročni cilj bio je pokušaj da se naslednici Jao Minga plasiraju na Olimpijske igre koji nije završen u skladu sa željama. Đorđevićeva misija na Dalekom istoku je daleko kompleksnija i dublja.

SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Kao što su drevni mislioci postavili temelje društvenog života Kine, Đorđevićeva ima ulogu učitelja koji postalja osnove za buduće uspehe zemlje ogromnog potencijala u magičnoj igri.

Posle priče o Evroligi, Partizanu i FIBA Ligi šampiona razgovor o njegovoj misiji u Kini počeli smo konstatacijom da po principima jugoslovenske košarkaške škole na Dalekom istoku pronalazi mlade igrače i šalje ih u vatru.

„Znaš koliko verujem i koliko sam zahvalan ljudima koji su meni i mojoj generaciji pružili šansu u ranom dobu da uđemo u reprezentaciju. Iako tada nismo imali vrhunski kvalitet, znalo se da ćemo negde u budućnosti biti oni koji će na dobrom nivou moći da nose igru reprezentacije.”

Đorđević sa pomoćnicima priprema aktivnosti za predstojeće mesece.

„Sastavljamo spisak za dve akcije koje imamo ovog leta. Imamo mini kamp, kakav smo imali i prošle godine, za vreme polufinala kineskog prvenstva skupljamo igrače iz ekipa koje su ispale, vrlo interesantne ne za reprezentaciju ove godine, nego za budućnost. Sa njima su i treneri koji dolaze da sa strane gledaju. Sa njima razgovaramo, pravimo sastanke, razmenjujemo ideje i znanja… Meni je to vrlo bitno ne samo da gledam igrače na terenu, nego da mogu da ih treniram, da ih ‘opipam’, vidim šta i koliko mogu da urade. Ujedno ih ubacujemo u sistem gde svakom trenutku mogu da uskoče i zamene nekog od glavnih igrača koji su povređeni ili u tom trenutku ne mogu da igraju iz nekih drugih razloga i obaveza. I to je jako bitno, pogotovo za prozore.”

Legendarni košarkaš potom je ukazao na značaj prozora.

„Izuzeto su bitni za izgradnju ekipe, za hemiju, za osećanje pripadnosti. Naveo bih primer španske federacije. Evropsko prvenstvo su osvojili iz jedne fantastične atmosfere koju su dobili igrom u prozorima. Oni su od tih igrača pravili heroje, zahvaljivali im se javno na utakmicama, davali im plakete. Moje čvrsto uverenje, koje sam potvrdio pričajući sa Skariolom i Garbahosom, da su izgradili hemiju i požrtvovanje igrača koji su znali da možda neće ni biti na Evropskom prvenstvu. To želim da uradim sa Kinom, u reprezentaciji su uvek igrači od 19, 20 godina, bez iskustva. Igrač na terenu mora kroz greške da dolazi do iskustva i znanja, ne treba čekati do neke 24, 25, 26. godine i onda ga staviti u vatru, obučavati ili učiti da bude deo reprezentativnog puta. Nego znatno pre toga, kao što je moja generacija na taj način dobijala šansu. Važno je da se provede vreme i uči se od igrača koji su u tom trenutku bolji, kvalitetnih veterana. Ta škola i kontakt mladog igrača sa starijima je vrlo bitan.”

Zatim je podsetio na sličnu akciju dok je bio selektor Srbije.

„Dok sam bio u Srbiji vodili smo računa o igračima koji su u to vreme igrali u NKAA, pa smo čak u Americi napravili mali kamp za dvadesetak igrača. Time smo pokazali stav federacije da vodimo računa i da svaki od njih, ukoliko se razvije na dobar način, može da dođe do seniorske reprezentacije. Jer, to je najveći cilj svakog igrača koji se bavi košarkom. Igrači na tim okupljanjima shvate da je važno da maksimalno iskoriste svoj potencijal, da ponekad spuste svoj igrački ego i nauče da uskoče u pravom momentu na pravom mestu.”

Đorđević podseća da je prošle godine na Svetskom prvenstvu imao 19-godišnjaka koji je samo jednu godinu igrao u CBA ligi i nikad nije bio u mlađim selekcijama. Ove godine je u prozoru ubacio još jednog, a planira da uradi i sa mladićem za kog misli da će možda imati i NBA karijeru.

„Mislim da je jedan od zadataka svakog selektora da selektira, da ne traži odmah rezultat, već da postavi određene stubove za proces pobeda koji će doći tek u budućnosti. Da li ću to biti ja ili neki drugi trener, ne znamo, ali u svakom slučaju mora da se radi sa vizijom.”

Prisetio se zatim osamdesetih godina i svog košarkaškog odrastanja.

„U moje vreme dok smo igrali, takva okupljanja pokazala su se pravim putem. Tadašnji selektor Krešimir Ćošić je dolazio u Beograd, Split, Zagreb, pa po dva, tri dana trenirao sa nama. Vodio je treninge i pokazivao neke stvari. Čak je i organizovao te neke mini pripreme gde smo boravili od pet do sedam dana. Pa je imao šansu da B reprezentaciju vodi u Ameriku na nekih 15 dana i odigra desetak utakmica sa njihovim vrhunskim univerzitetima. Neke smo pobeđivali, neke gubili, ali smo u tim i takvim utakmicama izuzetno napredovali. Meni samom, kao igraču, još jedna takva turneja sa Partizanom je i te kako pomogla. Bio sam bačen u vatru od tadašnjeg trenera Moke Slavnića. Igrao sam neke dobre utakmice, ali i gubio lopte, sve to mi je mnogo pomoglo da ga shvatim kako treba da se igra vrhunska košarka.”

I kao selektor Srbije u vatru je gurao mlade.

„Mnogo mladih igrača je bilo selektirano i polako ubacivano u sistem reprezentacije. Od današnjih recimo Avramović, Marinković, Radanov, Dobrić, pa 2015. i Milutinov … I zato je sledeći korak sa kineskom reprezentacijom da ovog leta organizujemo turneju po Australiji, gde ćemo igrati par prijateljskih i nezvaničnih utakmica. Posle te turneje idemo u Ameriku gde ćemo opet igrati sedam, osam utakmica. Idemo u Las Vegas igraćemo sa ekipama iz Dži lige, zatim u Sakramento na tri utakmice. Za našu ekipu i igrače koji nemaju šansu da igraju sa stranim ekipama tokom sezone, to je vrlo bitno…”

Pogrešno je mišljenje da Kina kuburi sa visokim igračima. Ima vrhunskih centara, a sada sa Đorđevićem ima priliku da odabere i obuči bekove kadre za internacionalne okršaje.

„Današnja košarka je izuzetno brza. Traži brzo razmišljanje, čitanje i shvatanje, prednosti na terenu. To je izuzetno važna stavka u napadačkoj, ali isto tako i odbrambenoj filozofiji. Kineska košarka je godinama unazad bila vezana za brze, male plejmejkere, koji imaju problem kad izađu na veliku scenu. Zato moramo da ih selektiramo po fizičkim predispozicijama, naravno uz učenje i insistiranje na odlukama koje moraju da budu blizu perfekcije u trenucima kad igra zahteva. Kao neko ko je celog života igrao pleja to mi je vodilja. Videćemo da li će dati rezultate ili ne, ali ćemo sigurno insistirati na razvoju…”

Za trenutak pravi pauzu, pa ponovo povlači paralelu sa Srbijom.

„Zbog tih stubova za koje mislim da mogu i treba da nose kinesku nacionalnu selekciju u budućnosti insistiranje na traženju bekova koji mogu da dominiraju, ne samo u državnom timu, nego i u svojim klubovima treba da bude naš interes. U trenucima kada smo počinjali 2014. sa reprezentacijom Srbije nismo imali mnogo igrača koji su dominirali u svojim klubovima. Nisu bili najbolji igrači svojih klubova, apsolutno, kao što su sada ili u godinama posle toga. Ali su imali tendenciju da postanu to što su. Tako isto u ovom trenutku se gleda i na ovaj program u Kine.”

Na pitanje imali igrača iz Kine koji bi mogli da igraju u redovima evroligaša kaže da su mu predsednici Virtusa i Fenerbahčea dok je bio trener tih klubova, zbog biznis ideja, rekli da bi voleli da angažuju kineske košarkaše.

„Treba hrabrosti u evroligašima da naprave skauting i traže takve košarkaše. Mislim da ima kvaliteta, da mogu da se nađu igrači koji bi mogli da imaju neki nivo, pa makar počeli od Evrokupa. Ali njima je vrlo teško da se odluče na taj korak, jer su im ugovori vrlo zahtevni i teško može da se dođe do situacija u kojima mogu da budu slobodni.”

Naveo je primer Jao Čija i njegove sezone u u Australiji, zatim došao do Hansen Janga mladića pred kojim je sjajna budućnost.

„Jako interesantan igrač, koji na svom Whatsapp profilu ima sliku Nikola Jokića. Izuzetno ga voli, prati i trudi se da igra na taj način. Ima neke aspekte igre koji podsećaju na Jokinu. Nesebičan je zna i voli da doda, čak mnogo više voli da asistira nego da postigne koš. Možda je pred njim i neka NBA karijera, voleo bih njega da vidim u Trevizu gde bi se odmerio sa vršnjacima.”

Na red je došla i priča o reprezentaciji Srbije, konkretno o tome da li posle Rija možemo ponovo da osvojimo medalju.

„Mislim da imamo veliku, veliku šansu da ovu fantastičnu medalju iz Manile krunišemo još jednom, koja god bila. Za mene je uvek svaka medalja uspeh. Kao što sam rekao kad sam preuzimao reprezentaciju Srbije, tako i sada bez imalo stavljanja nekog tega na igrače i stručni štab smem da kažem da mi treba uvek da idemo na medalju. Jako je značajno za srpsku košarku da se potvrdi niz dobrih rezultata na velikim takmičenjima. To je ujedno i potvrda kvalitetnog rada, dobre selekcije, dobrih momenata igrača i njihovog individualnog rasta, ne samo kroz brojke, nego i kroz ugovore koje oni mogu da ostvare.”

Naravno, put do medalje neće biti lak iako dobar deo javnosti već priča o finalu sa Amerikancima. Jer, tu su Kanada, Nemačka, domaćin Francuska…

„Mislim da možemo daleko, ali će biti mnogo, mnogo dobrih ekipa. Olimpijske igre će biti izuzetno atraktivne. Francuzi će sigurno biti u najjačem sastavu, Amerikanci će poslati najbolji tim. Već dva puta se nisu našli na postolju na svetskim prvenstvima, to im je znak pada kvaliteta tih selekcija koje šalju, ali na OI uvek pošalju najbolju moguću reprezentaciju i prema tome sigurno su favorit broj jedan. Kanada se digla, takođe i Nemačka koja je već drugu godinu na postolju.”

Dobre sezone Jokića, Bogdanovića, Jovića, Micića od prelaska u Šarlot su ohrabrenje.

„Pojedince treba staviti u kolektiv. Nekad je situacija kao prošlogodišnja kad je Jokić odlučio da ne igra, dovela do toga da Milutinov iskoči u fantastičnoj roli. Potrefilo se da su svi igrači na svojoj poziciji dobijali uloge i izuzetno ih dobro obavljali. U trenucima kad se dolazi do medalja hemija je jako bitna. Ne 12 igrača koji su najbolji, već 12 igrača koji se najbolje uklope… Ne mogu svi da igraju, petorica igrača su na terenu, moraju da imaju određenu koheziju i saradnju. Do toga treba uvek doći i to su bitne stvari za sklapanje ekipe. Pešić ima izuzetno iskustvo u tome i mislim da će uspeti da napravi najbolju moguću ekipu. Ko će igrati, da li će neko odlučiti da preskoči akciju, to u ovom trenutku ne možemo da znamo. Ali sigurno znamo da je liderska pozicija Bogdanovića nama mnogo, mnogo donela. Njegovo sazrevanje, požrtvovanje, opsesija košarkarskim rezultatima i igrom na pravi način, sigurno je veliki plus za reprezentaciju Srbije. U njemu vidim pravog lidera”, zaključio je Đorđević.

Saša Đorđević za Meridian sport: Partizanovi navijači su svetski fenomen

BONUS VIDEO: