Opet će napasti Ligu šampiona… Iako se više puta mirila sa sudbinom i govorila da je prihvatila da taj trofej nikada neće osvojiti, ponovo se probudila nada. Maja Ognjenović je tu, u elitnom društvu, gde joj je u poslednje dve decenije i mesto. Igraće Fajnal-for najjačeg klupskog evropskog takmičenja i biće jedna od dve uzdanice Srbije na terenu. Zajedno sa Henom Kurtagić predstavljaće našu zemlju na centralnom klupskom događaju u ovoj sezoni.
Namestilo se da joj se u polufinalu put spoji sa nekadašnjim klubom. Sa moćnim Vakifbankom. Upravo u tom dresu Maja je do sada bila najbliža osvajanju evropske titule. Bilo je to 2021. u Veroni, kada je Gvidetijeva četa imala 2:1 u setovima, ali Koneljano se na kraju radovao… Posle toga došla je nova prilika sa Ezačibašijem, a evo sada i sa Skandićijem.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Od 6. aprila italijanski tim je na pauzi, kad je reč o utakmicama. Tada je završena polufinalna serija sa Milanom, pa je bilo dovoljno vremena za predah i odmor. Pitanje je da li je takva situacija prednost ili mana pred Fajnal-for u Istanbulu.
“Svako uzima onako kako mu odgovara. Mene lično ako pitate, ne znam šta je bolje. S jedne strane je više vremena za odmor, a sa druge – ne mogu da kažem ispadanje iz ritma, ali činjenica je da kad se ne igraju utakmice i kad se trenira u prazno, nije baš da to ide u korist jednoj ekipi koja treba da igra ovako važan turnir. Prema mom mišljenju prvi period je bio super, jer smo pomislile: ‘Uf, samo da odmorimo’. To je bilo tri, četiri dana… U tom delu sezone preko potrebno. Ali, imali smo čak tri cele nedelje za treniranje. To je baš mnogo, a što je najgore – bez mogućnost za neke kontrolne utakmice, jer su sve ekipe završile sezonu. Bilo je reči da će organizovati sa italijanskom reprezentacijom, sastavljenom od devojaka koje su se ranije okupile… Ništa od toga. Koliko god da se treninzi prilagode i ima veoma mnogo igre šest na šest, nije dovoljno. To je loša strana. Ali, tako je i ne može da se promeni“, ispričala je Maja Ognjenović na startu razgovora za Meridian Sport.
Skandići je iza sebe ostavio težak poraz u polufinalu Serije A1. Milano je prošao dalje posle samo tri meča…
“Prošle sezone smo pobedili manje-više sličnu ekipu, uz poštovanje svih koji su bili i koji igraju sada – nije to drastično drugi tim, u smislu da je jači ili toliko moćniji. A sada da doživimo tako težak poraz… Rezultat 0:3 u polufinalnoj seriji je jasan znak da su protivnice bile spremnije, bolje. Mi sad možemo da pričamo da li je to realno ili nije. Bilo je nekih šansi, jedan duel je bio u pet setova. Bile smo blizu… Sigurna sam da Milano nije ekipa koju Skandići ne može da pobedi. Ove sezone su četiri međusobna obračuna bila u pet setova. Očigledno smo tu negde po kvalitetu. Ali, kada izgubiš seriju 0:3 onda nema prostora za tugovanje. Jasno je da je taj tim bolji u tom trenutku. Opet, stoji veliki znak pitanja… Nije lako da nastaviš jer je prošle sezone rezultat bio mnogo bolji. Ovaj Fajnal-for koji predstoji je izuzetno važan turnir, na kome Skandići nikada nije bio. Sigurno da sa ozbiljnim pristupom idemo u Istanbul“.
Polufinala se igraju u subotu, finale i utakmica za bronzu su u nedelju.
“Kad se igraju serije – to je jedno. A kad je ovako onda u to utakmice na sve ili ništa. Mislim da su podjednake šanse i da će se sve četiri ekipe ravnopravno boriti za titulu“.
Veliko oduševljenje Maja oseća jer se turnir igra u gradu koji ima posebno mesto u njenom srcu.
“Joj da… Obožavam što se igra u Istanbulu. Jedva čekam jer je to grad u kome sam najduže igrala. Nisam nikada bila u situaciji da igram u Ulker arena, samo sam išla da gledam košarku. Ta Arena je impresivna. Jedva čekam, posebno što znam da će biti 15.000 ili 20.000 ljudi. Sigurna sam da će Turci da naprave da bude onako kako dolikuje. Na svim završnicama prethodnih godina – i kad je bilo Superfinale, a i kad se igrao finalni turnir, bilo je navijača – ali sam sada ubeđena da će prvi put da bude puna arena za turnir ovog tipa. Da ne pričamo o EP, SP, nego baš za Fajnal-for Lige šampiona“.
Protivničku ekipu veoma dobro poznaje – kako igračice, tako i stručni štab, a i generalno funkcionisanje kluba.
“Vakif kao Vakif pokazao je već dovoljno ove sezone. Svako ko je gledao i pratio od početak zna da nije to Vakif od pre… Igrački kadar je drugačiji, izuzev Zehre, Đansu i Ajče. Njihova forma je rasla iz utakmicu u utakmicu. Na početku sezone su s razlogom bili ekipa u koju niko nije polagao preveliku nadu. Pored Fenera i Ezačibašija… Ali, to je Vakifbank, Đovani, snaga tog kluba, mentalitet pobednički koji definitivno imaju i neguju – ono što je još važnije. Ja sam znala, verovala sam… Kad su me saigračice pitale kad su igrale sa Fenerom ko će da prođe u polufinale, ja sam verovala u njih. Ove moje su me gledale: Daj, ne preteruj. Ja sam bila u toj situaciji u reprezentaciji. Kad imaš pobednički mentalitet, to je retko… S druge strane je zeznuto – jer nikad ne jenjava. To krasi jedan tim uvek. One su mlade, a veoma mlade su naučile kako se pobeđuje. Uz Đovanija koji je trener kakav jeste, motivator, pravi čuda… Meni je sve to bilo uklopljeno jedno s drugim. U Feneru se videlo da nije to to, da je nedostajalo nekih stvari. Pratila sam pomno Vakif ove sezone. Sad u finalu prvenstva Turske ovo što su prikazale, pa o čemu da pričamo? Ko bi mogao da se kladi da će Vakif pobediti Fener. Na ivici da su ih ponizile“.
Gotovo da nije mogla da se zaustavi dok je detaljno opisivala jedini turski tim na završnom turniru. Ujedno i najtrofejniji od četiri učesnika.
“Idemo na ekipu koja je toliko puta osvojila Ligu šampiona, koja će da igra pred domaćom publikom, koja ima pobednički mentalitet… Za njih igrati Fajnal-for Lige šampiona je kao za Skandići da igra Fajnal-for Kupa Italije. To su ozbiljne prednosti. Svesni smo da je ovo samo po sebi veliko – nema Fenera, Ezačibašija – a ima nas, koji smo vrhunska ekipa. Ako ćemo pričati o očekivanjima, ja kao i uvek želim najviše“.
Da li je Srbija svesna kakav je tandem imala?
Ognjenovićeva je svesna koje je šanse propustila i još svesnija da će prilika biti još samo malo.
“Ja sam posle dva izgubljena finala bila u fazonu – neću nikad osvojiti Ligu šampiona i to je to. Pričala sam već… Ali, u tom trenutku nisam očekivala da ću ikada ponovo igrati Fajnal-for. Već sam samu sebe demantovala. Ali, kad se pruži prilika naravno da veruješ. Sa sportske strane, pobogu, ideš da pružiš najbolje, pa ćemo videti da li je dovoljno“.
Vakifbank, Koneljano, Milano… Sve tri ekipe Maja može da analizira do sutra.
“Koneljano je tim koji je među dva ili tri najbolja na svetu. Jesu zvanično svetski šampioni, ali ne mogu da ne spomenem Vakifbank ili Fener. Njih bih isto svrstala u vrh. Kad gledam Koneljano pomislim: Volela bih da sam u ekipi koja tako igra. Jednostavno, deluje kao pesma na terenu. Sve deluje lagano, svaka od igračica sa lakoćom radi svoj posao. Kad je tako, naravno da ima veze i sa samopouzdanjem, vidi se da te devojke uživaju. To tako ide, tako se igra odbojka – pomisle ljudi dok ih gledaju da je lako… Međutim, ustvari jedina su ekipa koja nema padove, niti dozvoljava sebi da izgubi set od tima od kojeg ne sme da izgubi. Stvarno je sve naj, naj…“.
Milano sa Koneljanom ima negativan skor odavno, pa je pitanje da li će uspeti da mu parira u polufinalu…
“Na osnovu ovoga što sam videla u finalnoj seriji, mislim da je veoma teško. Navijački sam u finalu malo vukla ka Milanu, da se zakuva, da bude zanimljivije, da se konačno neko suprostavi Koneljanu. Ali, nisu uspele. Sad ne znam šta će biti, jer su skoro završili. Možda da se desi da se ekipa izdigne ili da drugi tim padne… Upitno je za formu. Vakif je bio na piku forme prošle nedelje, sad ne znam da li mogu to da održe. Možda se podigne Milano pa napravi iznenađenje. Ne znam… Za nas je prednost što smo se odmorile i dobro trenirale“.
Osvrnula se trofejna odbojkašica i na koleginicu iz reprezentacije, koja blista u dresu Vero Voleja. Za Henu Kurtagić, njenu kompletnu sezonu i na kraju plasman na Fajnal-for Maja ima samo reči hvale…
“Pa kako da mi ne bude drago što ćemo biti tu zajedno? Pogotovo kad vidim nekog mog, nekog našeg, ko je napravio takav ogroman napredak. Ona je dete igrala prošle sezone francusku ligu, ako pričamo o vrhunskoj odbojci – ne može se porediti. Ali, hoću da kažem kakav je njen put bio. Znam kad je došla u Italiju, znam da je trener rekao ako se pokaže, dokaže… Ja sam bila srećna što je ona ispred sebe imala Lauru i Danezi, dva vrhunska srednjaka od kojih je mogla mnogo da nauči. Sa Laurom sam imala odličnu saradnju u Ezačibašiju, a Ana Danezi mi je san snova srednji bloker. Bila sam srećna zbog Hene što će biti u takvom okruženju i na kraju krajeva – što će imati takvu konkurenciju. A ona se u takvoj konkurenciji izborila da bude starter i odigrala sezonu kako je odigrala. Toliko zrelo… Ja pratim Henu, znam njen put i kakva je bila u reprezentaciji. Mlad i talentovan igrač, ima predispozicije, znam koliko je ambiciozna i koliko je njena glava stvarno jaka. I na pravom putu, posvećeno dete. Ali, nisam očekivala da će biti ovako dobra. Kad smo igrale jedna protiv druge – znaš malo igram, a usput sam fascinirana Henom kako igra. Da ne pričam ove druge utakmice koje sam gledala. Veoma igrački zrelo, mnogo mi je drago zato što se to brzo desilo. Prva godina Italija, uvek pričaju igrači da je teško dok se snađeš, pa video, pa treninzi, drugačiji ritam… A Hena kao da je ovde petu sezonu. Puno mi je srce i baš volim što ćemo se videti u Istanbulu. Nažalost, i ona i ja ćemo biti na podjednako teškom zadatku – mi protiv Vakifa, a oni protiv Koneljana“.
Pre nekoliko meseci Maja je bila u dilemi da li joj je ovo poslednja klupska sezona ili ne. Međutim, odlučila je da potpiše novi jednogodišnji ugovor sa Skandićijem i produži boravak u Firenci.
“Pa nemam pojma kako se desilo… Polusezona je uvek nezgodna, to sam shvatila posle 20 godina. Ja se barem tako osećam… Uvek u naletu… Pričam kakva je moja sezona bila, a ne ako igraš negde gde je sve agonija. I prošle i ove takmičarske godine je bilo slično – super je sve krenulo, ekipa dobro igra, pobeđujemo, sve ide u željenom pravcu… Priznajem, posle OI mi je baš bilo teško i za preživeti i za motivisati se… I onda kad je došla polusezona, vrati se stari osećaj i entuzijazam. Ja sam u tom momentu shvatila da ja ovo i dalje toliko volim, igram sa velikim uživanjem, ništa mi ne predstavlja problem, mogu da izvedem sve što hoću, imam trenera koji me izuzetno poštuje i veoma dobro me poznaje. Sarađivali smo. I to je veoma važno da nije neko ko me ne daj bože – tlači. Sve mi odgovara. Grad je savršen, klub vrhunski organizovan, ljudi me gledaju sa mnogo poštovanja… Imamo divnu saradnju, poštovanje... Zbog svega toga smo na obostranu zadovoljstvo produžili ugovor“.
Produžetak sa klubom raspalio je iskru u Srbiji… Mnogi su se zapitali da li će biti pomeren kraj onda i u nacionalnom timu. Na spisku za Ligu nacija Majinog imena nema…
“Imala sam dva ili tri razgovora sa Terzom. On mi je rekao da bi značilo da budem tu, da mogu da pomognem, doprinesem… To je uvek prelepo čuti. Igram toliko dugo, trajem, volim, ali imam utisak da bi još jedna godina u reprezentaciji bila previše. Osetila sam da je to to i da mi treba vremena za sebe. Ipak, može posle da se desi da igram Svetsko, jer je dovoljno vremena za odmor… Ne znam. Ostalo je prostora za još jedan razgovor sa Terzom. Nisam promenila svoju odluku…. Nego kad se pomene reprezentacija meni je po automatizmu – odmah ogromna želja, motivacija, ne možeš da kažeš ne, a ja treba da kažem ne… To je to što mene buni. Moje kućno i sportsko vaspitanje mi ne dozvoljavaju da tek tako odbijem. Videćemo još“.
Bonus video:
kluka4002
Ona može snimiti film o svojoj karijeri posle svega ,i još uvek je gladna igre dokazivanjapogorovu kad je u pitanju reprezentacija stvarno je neverovatna