Marko Podraščanin iz direktorske fotelje: Teži oproštaj od Srbije u Parizu, nego kraj karijere! Aleks Nikolov jedan od najboljih na svetu, Moni spektakularan za gledanje

Nije bilo velikih najava, nije bilo trenutka u kojem je telo reklo poslednju reč… Marko Podraščanin je odluku doneo mirno, kao što je i igrao – promišljeno, odgovorno i uvek u službi tima. Posle gotovo dve decenije na najvećoj sceni, jedan od najvećih odbojkaša koje je Srbija imala odlučio je nedavno da završi igračku karijeru.

Od reprezentativnog oproštaja u Parizu, na svojim trećim Olimpijskim igrama, do poslednjih utakmica u dresu Lubea, Podraščanin je zatvorio krug karijere koja je teško mogla da bude bogatija. Osvojio je najveće trofeje sa nacionalnim timom, ostao rekorder po broju nastupa za Srbiju sa 362 utakmice i gotovo dve decenije bio deo priče jedne reprezentacije kroz različite generacije. Bio je tu kada se osvajalo, ali i kada je bilo teško. Uvek spreman da pomogne, da preuzme odgovornost i da mlađima pokaže šta znači biti profesionalac.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Njegov trag nije ostao samo u plavom dresu. U Italiji, zemlji koja ima jednu od najjačih liga na svetu i u kojoj gotovo svaki mladi odbojkaš sanja da jednog dana zaigra, Podraščanin je izgradio ime koje se izgovara sa ogromnim poštovanjem. Igrao je za najveće klubove, osvajao najvrednije trofeje i gotovo 20 godina bio deo samog vrha evropske odbojke. Koriljano, Lube, Peruđa, Trentino… Menjali su se klubovi i generacije, ali je njegovo ime ostajalo sinonim za kvalitet, kontinuitet i klasu.

Možda je upravo način na koji je sve to radio ono što ga izdvaja. Nikada nije bio igrač koji je tražio reflektore. Nije morao da se nameće, da glasno govori o sebi ili da dokazuje koliko vredi. Njegov autoritet dolazio je iz rada, odnosa prema dresu koji nosi i poštovanja koje je godinama gradio kod saigrača, trenera i protivnika. Tihi lider, čovek kojem su verovali, profesionalac čiji je primer često govorio više od reči.

Ipak, odlazak sa terena ne znači i odlazak iz odbojke.

“Prevazišao sam neke snove koje sam imao kao klinac“, kaže Podraščanin, koji je odmah pronašao novi izazov u sportu kojem je posvetio život. U Lubeu, klubu koji smatra svojom drugom kućom, preuzeo je ulogu sportskog direktora i krenuo u novo poglavlje.

U razgovoru za Meridian sport, Marko Podraščanin govorio je o odluci da završi igračku karijeru, poslednjoj utakmici, reprezentaciji Srbije, životu u Italiji, novoj ulozi, ljudima od kojih je učio i svemu što želi da vrati odbojci koja mu je dala gotovo sve.

“U suštini bio je logičan sled događaja, s obzirom na to da sam već napunio skoro 39 godina. Iako nam je bila stvarno dobra sezona. Naročito kraj, plej-of kako smo igrali, kako sam ja igrao… Bio sam zadovoljan. Međutim, već u januaru sam odlučio da će mi biti poslednja sezona. Imao sam nekoliko sastanaka sa predsednikom i znao sam šta me čeka po završetku sezone. Jedan od glavnih razloga što sam se vratio u Ćivitanovu, s obzirom na to da mi je ovde druga kuća, ovde sam odrastao, postao igrač, postao čovek van terena… Normalan i prirodan sled događaja. Prvenstveno moram da kažem da mi je velika čast što sam postao sportski direktor jedne velike ekipe kao što je Lube. Velike su obaveze, velika odgovornost… Ali, već mesecima, da ne kažem godinama se pripremam. Studiram, raspitivao sam se, imao sreće da sam radio sa vrhunskim sportskim direktorima, generalnim direktorima, ne samo u Maćerati, ovde u Ćivitanovi, nego i u Peruđi i Trentu. Mislim da sam od svakog naučio nešto. Ako budem posvećen kao što sam bio kao igrač, mislim da bi trebalo da bude dobra priča“, ispričao je gotovo u jednom dahu Marko Podraščanin na početku intervjua za Meridian Sport.

Definitivo je lakše odsvirati kraj kada je igrač potpuno ispunjen zbog svega što je proživeo na terenu i van njega.

“Jeste, baš tako… Prevazišao sam neke snove kad sam bio klinac. Meni je želja uvek bila da nastipam sa reprezentacijom, kao i da igram u Italiji. Ali, nisam mogao ni da pretpostavim da će biti ovako lepa karijera od 20 godina, da ću osvajati i podizati najvrednije pehare… Uvek podvlačim, naročito sa Srbijom, jer je to bilo ostvarenje svih mojih snova. Bilo mi je bitno po završetku karijere da nemam prazan hod, da se odmah posvetim nečemu što volim – to je odbojka. Mnogo mi je dala u životu i karijeri, nadam se da ću deo toga da vratim tom sportu“.

Odluku da postane sportski direktor nije doneo preko noći.

“Pojavila se ta ideja tokom poslednjih godina… Počeo je da me zanima menadžment. I uz pomoć profesora Koprivice i profesora Radakovića dobio sam dobre smernica od učenih ljudi, koji su mi stvarno pomogli. Nikad nisam sebe video u trenerskom poslu, jer znam da je težak, da si odvojen od porodice… Porodica i sve privatne stvari su mi na prvom mestu. Klinci su mi veliki, Milena je našla posao u Ćivitanovi, tako da mislim da smo napravili za sada dobru priču. Kako će se sve to odvijati, to je veliki znak pitanja. Imam mnogo iskustva iz igračkih dana, ime koje sam gradio godinama. Mislim da će mi to pomoći na početku, a posle je sve posvećenost, rad…”.

Iako nije prošlo mnogo otkad je seo u direktorsku fotelju, već deluje da se odlično snalazi u toj ulozi i da mu ‘leži’.

“Veliki je pritisak, odgovornost… Nije mala funkcija, posebno u ovako velikom klubu. Ekipa je bila nekompletna, poslednja tri, četiri pojačanja sam doveo zajedno sa potpredsednikom kluba. Mislim da smo dobro uradili prelazni rok, da smo dobro kompletirali tim i da ćemo biti konkurentni sledeće godine. Možda ne za šampionsku titulu, jer imamo mlađi sastav u odnosu na Peruđu i Trento. Mislim da su godine ispred nas i da će nam doneti mnogo toga dobrog“.

Transfer karijere za Srbina! Miran Kujundžić potpisao za Lube

U klub je pre nekoliko dana stigao i jedan srpski odbojkaš – Miran Kujundžić.

“Francuski reprezentativac Noa Duflo nam je pre desetak dana zatražio da ode na pozajmicu naredne sezone. Ima 19 godina… U razgovoru sa Andreom Đanijem, koga cenim i poštujem već dugo – on mi je dao istu ideju, rekao da bi bilo dobro za njega da ne bude ovde ove sezone na klupi, bolje da ima prostora u drugom timu. U dogovoru sa Ćisternom, dobili smo obećanje da će nastupati na svim utakmicama naredne sezone. Naravno, to zavisi sve od njega, ali bi trebalo mnogo da napreduje. Samim tim se otvorilo mesto za jednog primača stranca“.

Podraščanin se u tom trenutku setio sunarodnika i nekadašnjeg saigrača.

“Miranovo ime mi je prvo palo na pamet, s obzirom na to da veoma dobro poznajem i našu reprezentaciju i ljude oko nje… Isti dan sam kontaktirao i njega i menadžere. Uspeli smo veoma brzo da se dogovorimo. Mirana cenim i kao igrača i kao čoveka. Dugo godina smo proveli zajedno u reprezentaciji. Što je najvažnije za ovaj naš sistem, sa tri primača, koji igramo već – biće treća godina – mislim da će se dobro uklopiti i da će imati prostora i da igra i da napreduje. I što je najvažnije da se vrati iz ozbiljnije povrede, jer je on od januara malo igrao. Ali, pričao sam sa Kretuom, rekao mi je da je Miran super fizički, da je počeo makismalno da koristi svoje telo. Nadam se da će nam na predstojećem Evropskom prvenstvu biti jedan od glavnih igrača u našoj reprezentaciji i da će napraviti lep rezultat sa njim“.

Pamtiće se da je Lube u letnjem prelaznom roku 2026. godine uspeo da spoji braću Nikolov – dva svetska talenta. Aleks je od ranije tu, sada je stigao i mlađi Simeon.

“Bilo je izazovno, ali s obzirom na to da je Aleks jedan od najboljih igrača trenutno na svetu… Ponavljam – taj sistem koji mi igramo sa tri primača, koji Blenđini igra sa reprezentacijom Bugarske, i nama i njima će mnogo pomoći. Imali smo priliku da dovedemo Monija – to smo i uspeli, bogu hvala. Potpisali su trogodišnji ugovor sa nama. Mislim da taj spoj i mladosti i iskustva – s obzirom da pričamo o igračima koji imaju 23 i 19 godina – a već su tako velika i značajna imena u svetskoj odbojci, mislim da će biti pravi i za klub i za njih lično. Već sad vidim što se tiče sezonskih karata, ide u lepom pravcu. Za prvih deset dana prodaje stigli smo skoro do brojke od cele prošle godine. Značiće oni i kao investicija za klub, u smislu da će doprineti i popularnosti, i za sponzore, i za navijače…“.

Marko Podraščanin sa 38 godina jedini Srbin u Ligi šampiona: Au… Pritom nisam nosilac igre – sigurno da se to odražava na reprezentaciju

O Aleksu Nikolovu je već godinama imao samo reči hvale, a sad se malo detaljnije osvrnuo na mlađeg brata, koji je tek stigao u klub i sutra treba da bude i zvanično predstavljen.

“On je jedan od igrača koji menja celokupnu odbojku, gledanje na celokupunu odbojku… Kao što je nekoliko fudbalera, kao što je nekoliko košarkaša u NBA, tako i Moni. Lep za gledanje, spektakularan za gledanje… Potiče iz odbojkaške porodice i sam je svestan šta treba da radi i gde treba da napreduje. Dizački mislim da je već na ozbiljnom nivou, iako ima 19 godina. Nije samo dobar napadač, bloker, prvenstvo je dobar dizač. Mislim da će njegov kvalitet podići kvalitet naše ekipe ove godine. Imao sam priliku da ih gledam na VNL u Ljubljani dve utakmice, ne samo da su dobri igrači i prave rezultat, podižu generalno saigrače, čine ih boljim, nego su i spektakularni za gledanje“.

Marko je bio na kraćem odmoru po završetku sezone, a onda se bacio na posao. Prvo je skoknuo do glavnog grada Slovenije, baš kad su igrali Bugari.

“Prvi turnir koji sam pogledao bio je VNL u Ljubljani. Trebalo je da dođem i u Beograd, međutim kompletirao sam tada ekipu, tako da nije bilo potrebe… Bio sam u Porto San Đorđu da ispratim naše klince i Strahinju Kozića, s kojim sam igrao u Vojvodini. Gledao sam nekoliko zanimljivih utakmica Italijana i Poljaka. Ići ću i u Taranto da ispratim Bokija i Lisketa, na Mediteranskim igrama. Vrhunac leta je Evropsko prvenstvo u Italiji, gde imamo sedam igrača. Pola ekipe će nam igrati… Plus dva Kanađanina… Devet igrača u reprezentaciji. Sigurno će biti zanimljivih utakmica, spektakularnih mečeva. Odmah posle toga sledi italijansko prvenstvo i stvarno jedva čekam 19. oktobar. Prvu utakmicu igramo u Veroni, odmah krećemo sa lepim derbijem“.

Već sad je jasno da Lube na početku priprema neće imati veći deo ekipe. Skoro svi igrači su reprezentativci,

“Uvek su tu dve strane medalje, ali gledam to kao pozitivno. I ja sam dolazio poslednji na pripreme kluba. S jedne strane je loše jer ekipa ima samo dve nedelje da se uigra. Ali, s druge, veoma je bitno za klub, sponzore, navijače, imidž, da što više igrača imaš u reprezentaciji. Imamo opciju i srednji bloker Građulo da se vrati u nacionalni tim, tako da bismo imali 10 od 14 reprezentativaca – svakako će dobiti ozbiljan broj. S druge strane biće poteškoća treneru da organizuje taj prvi deo priprema. Četiri-pet nedelja sa četiri-pet igrača, ali dobro – mislim da ćemo se snaći”.

Jovana Brakočević Kancijan: Ceo život sam govorila da ću biti jedna od najboljih na svetu – to sam i uspela! Trenerski poziv kuva u meni već godinama

Marko je od početka priču poveo ka novom poslu, ali vratio se i na važan igrački trenutak… Trenutak kada je odsvirao kraj. Nije mu bilo toliko emotivno, koliko je njegovim najbližima…

“Mojoj porodici je bilo tužno. I Mila i Matija su plakali dugo… Znali su da će mi to biti poslednja utakmica. Izgubili smo finale od Peruđe, oni su sasvim zasluženo uzeli titulu. Malo je gorak osećaj u ustima i telu, ali nije toliko strašno. Znao sam da će biti poslednja utakmica. Teže mi je bilo kad smo završili Olimpijske igre pre dve godine, jer sam znao da mi je poslednje u reprezentaciji. Iako smo pobedili Kanađane, bilo mi je baš teško. A ovo već sam navikao, kao jednom osetiš na svojoj koži, onda ti drugi put ne bude teško”.

Nekad ranije je govorio da bi kraj mogao da bude u Novom Sadu u dresu Vojvodine, ali povratak u Srbiju ipak sada nije bio opcija.

“Bilo je priča pre nekoliko godina, ali malo mi je neozbiljno to izgledalo. Na kraju, iskren da budem, nisam ni očekivao da ću do 39. godine da igram. Bio sam ubeđen da ću da završim u 35. ili 36. godini, kao većina mojih saigrača i vršnjaka… Imao sam sreću da me telo i dalje slušalo i da sam uspeo do 39. da igram. Ali, opet, verovatno da se nisam vratio u Lube i da nisam znao da ću dobiti funkciju u klubu, verovatno bih pokušao još jednu godinu da igram zato što mi je fizički bila dobra sezona. Samo mi je nedostajao teren, malo više porodica, jer smo imali i Ligu šampiona, i kupove… Ali to je sastavni deo sporta“.

Možda je završio igračku karijeru, ali ostaje u sportu i formu će sigurno održavati.

“Tri puta nedeljno idem u teretanu. Većina mojih drugova je nabacilo koji kg viška. Ja sam za sad ok. Videćemo narednih meseci i godina“, uz osmeh je završio razgovor Podraščanin.

Kako je dečak sa tribina SPENS-a ostvario baš svaki san

Bonus video: