Rika tigra koji je nekada bio panter, čuje se od Lagosa do Atine: Ne želim tamo da se vratim! Nisam bio za Zvezdu, ali sada…

(Od izveštača Meridian sporta iz Atine)

Ana iz BCL telefonom je snimala kvalitetan materijal sa „medija dana“ Galatasaraja. Od sva četiri učesnika Fajnal-fora Lige šampiona, daleko najraspoloženija grupa momaka dolazila je iz Istanbula. Bili su voljni da učestvuju u svemu što su im kamermani, fotografi, novinari…stavljali kao „obavezu“.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Između ostalog, vikali su u kameru. Jedan urlik posebno se čuo.

Dopirao je iz grla čoveka koji je poznat i javnosti u Srbiji, regionu… Zvučalo je to kao rika tigrova, kako i jeste nadimak nigerijske reprezentacije u košarci. Ebuka Izundu, Nigerijac iz Galatasaraja, nekada talentovani centar FMP-a.

„Ta atmosfera nas i gura“, kaže Izundu za Meridian sport, nakon što mu je pomen Beograda raširio oči. „Postoji odličan vajb među nama, šalimo se i ta hemija pomaže. Imamo sjajnu grupu momaka, svi su dobri. Jednostavno, želimo da se zabavljamo, jer sezona je duga, zbližili smo se kako bismo bili produktivniji na terenu.“

Sezona jeste duga, ali za one srećnije ona vodi ka borbama za trofeje. Pred Izunduom je bitka za izuzetno vredan pehar (čak i u finansijskom smislu). Večeras Galata igra protiv Tenerifa u polufinalu BCL.

„Put koji sam prešao je bio zaista dugačak. Na početku je izgledalo malo teško za nas, ali smo posle pronašli ritam i zaigrali dobro, dovoljno da pobedimo neke zaista odlične timove i dođemo ovoliko daleko. Sada imamo sjajnu šansu da osvojimo trofej. Ko zna. Jedna je utakmica. Odigraj dobro i imaš šansu.“

Izundu bi trebalo da bude zadovoljan sezonom iza sebe, jer na terenu izgleda konkretno, zrelo…Odlično.

„Vi me se verovatno sećate iz vremena kada sam igrao za FMP. Taj Izundu i ovaj sada imaju samo neke sličnosti. Mnogo sam mudriji. Moje putovanje nije bilo lako, tu je mnogo uspona i padova. Ponosan sam na sebe zbog toga dokle sam dogurao, ali nisam zadovoljen. Postoji još mnogo toga što želim da uradim. Fajnal-for je nešto o čemu nikada nisam ni pomišljao, ali sam u jednom trenutku počeo da verujem. Prešao sam veliki put, ali sada sam tu.“

Na tom trnovitom putu, bila je i dvoipogodišnja stanica u Železniku. Na pitanje kako bi okarakterisao vreme provedeno u ovom delu Beograda, Izundu uz osmeh prvo pita:

„Da budemo skroz iskreni?“

Deluje ovaj momak kao da se retko bavi ulepšavanjem istine.

„Bilo je teško. Svi ti treninzi, taj srpski, balkanski način… Ali, to mi je mnogo pomoglo. Dva puta dnevno u dvorani, svakog dana, svake nedelje… Na tome sam izgradio samopouzdanje, karakter, mentalitet kako se pristupa utakmicama. Nikada to vreme neću uzeti zdravo za gotovo. Naučio sam kako biti pravi profesionalac, kako da radim na igri, šta mogu da očekujem… Shvatio sam da ti niko ništa neće dati na gotovo, već moraš da zaslužiš. Taj moto nosim sa sobom.“

Iako kaže da nije bio preterano samouveren, način na koji je igrao u dresu FMP-a odisao je energijom i samopouzdanjem.

„Da, ali je bilo i mnogo grešaka! Sada ih nemam. Te greške su sada iščišćene. Neka se provuče s vremena na vreme, ali ih je mnogo manje.“

Ako neko igra za FMP i predstavlja talenta, znači da bi uskoro mogao da se nađe i nekom većem srpskom klubu. Da li je u to vreme Izundu pomišljao na Zvezdu, ili možda Partizan?

„U početku – ne. Jednostavno, nisam imao samopouzdanje. Nisam smatrao da mogu da igram za, recimo, Zvezdu u tom trenutku. A ne bih voleo da sam negde otišao samo da bih sedeo na klupi, stvarno sam želeo da igram i razvijam se. Dakle, u to vreme nisam verovao. Sada? Sada naravno da verujem da mogu da budem na tom nivou. Igrao sam protiv mnogo evroligaških timova, znam da mogu protiv njih, da se pokažem.“

Koji je sledeći korak Izundua?

„Voleo bih da ostanem u Galatasaraju, ali znate kako to ide. Leto, ponude i tako to.“

Kada se osvrne na početnu tačku, na detinjstvo u Lagosu, glavnom gradu Nigerije u kojem je bio samo zrnce prašine (21 milion stanovnika u širem području) Izundu mora da bude zadovoljan.

„Uvek razmišljam o tome i pričam sa porodicom, prijateljima. Živeo sam tamo do 13. godine. Kada vidim gde sam sada u odnosu na to vreme… Uradio sam mnogo toga. Nisam zadovoljan u potpunosti, ali sam zahvalan Bogu što sam izvukao sebe i porodicu iz s..nja. Stavio sam familiji hranu na sto, doneo novac… Zauvek ću biti zahvalan na tome. Nedostaje mi dom, ali mi ne nedostaje previše“, uz blagi osmeh, ali sa setom u očima, dodaje Izundu.

„Zapravo mi nedostaje detinjstvo. Ali, ne bih voleo da se vratim. Sada sam odrastao čovek i samo razmišljanje o svemu što sam prošao i što gradi karakter, neverovatno je.“

Možda se Izundu vrati ako reprezentacija Nigerije pozove?

„Ljudi me stalno pitaju da li tu ima nečega. Stvarno ne znam. Pitaju me da li ću igrati? Niko me nije ni pozvao. Ako igram, okej, ako ne – imaću više vremena sa porodicom. Ne guram se. Ako misle da mogu da pomognem timu, trebalo bi da budem tamo. Ako ne misle, nemam problem sa tim.“

Večeras, od 18 časova, Galatasaraj igra protiv Tenerifa u polufinalu Lige šampiona. Nova šansa da Izundu pobegne…korak dalje.

Bonus video: