Stefan Stojačič - inženjer, pravnik, ekonomista, sportista sa olimpijskim snovima

Stefan Stojačić je po mnogo čemu posebna ličnost u svetu basketa i košarke. Ne samo po tome što je kao junior bio prvak sveta, član čuvenog tima koji je u Novom Sadu savladao SAD koji je u svojim redovima imao Stefa Karija. Niti samo po tome što je pre par godina bio najbolji igrač svetske basketaške turneje.

SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.

Malo je poznato da je stariji od braće Stojačić kao dete svirao klavir i odlično igrao šah. A uglavnom samo prijatelji i uži krug poznanika znaju da je završio tri fakulteta. Diplomirao je mehatroniku na Fakultetu tenhičkih nauka u Novom Sadu, završio je finansije i bankarstvo, a i diplomirani je pravnik.

Stefanu je sada baza u Kini. Radi u kompaniji Huishan, gde se bavi onim što najviše voli…

“Pa da. Znanje sa elektrotehnike i mehatronike stečeno na FTN mi je bila najveća preporuka. Radim u proizvodnji kompanije Huishan koja je i sponzor ekipe Uba i oni su vrlo uključeni u 3×3. S tim što sam tamo došao pre uključivanja u svet basketa. Hteli su da me angažuju i postao sam deo njihovog tima. Više sam u menadžerskoj, nego inženjerskoj ulozi, ali svakako mi je studiranje omogućavilo da to ispunim.”

Poslovni angažman na Dalekom istoku nije značio i okončanje basket karijere, mada je zbog administrativnih peripetija bio prinuđen da pauzira par meseci.

“Nije ni bilo u planu da se završi sa basketom. Radim za kinesku kompaniju već neke dve i po godine, ali kako se dogodila ta zabuna sa Kinom koja je htela da se plasira na Olimpijske igre, dobio sam nezasluženu suspenziju od FIBA. U tih šest meseca nije se znalo da li ću uopšte moći da igram. Kad sam dobio dozvolu, igrao sam za ekipu Vuksija, iz grada u kom živim sa porodicom.”

Koliko je taj grad udaljen od Pekinga?

“Poprilično, dva sata leta, odnosno pet sati vozom. A od Šangaja je 45 minuta vozom, u suštini sasvim blizu. Porodica mi je tamo ove godine, a ja zbog reprezentativnih i obaveza prema Ubu, mojoj novoj ekipi u koju sam došao da probam da jednu godinu igram sa bratom i napravimo dobar tim. Prihvatio sam poziv selektora Marka Ždera koji je ujedno i trener u ekipi Uba. Sad je još period prilagođavanja i adaptacije. Prvi turniri su nam krajem aprila, ambicije najveće, a potom dolazi period završnog priprema za Olimpijske igre koje su nam svakako glavni fokus ove godine i njima u suštini svi mi težimo.”

Kakav je život u Kini u odnosu na Novi Sad?

“Iskreno, meni je fenomenalan. Lepo mi u Novom Sadu, obožavam ga. Tu sam celog života, osim par nekih košarkaških izleta. Ali lepo nam je i u Vuksiju. Odlučili smo se da se porodica preseli tamo, da deca idu u školu, čak i ove godine u kojoj sam više ovde zbog priprema i putovanja. Takvu odluku smo doneli kad smo videli kako im je izgledala prva godina života u Kini. Generalno nameravamo da delimo „život na dva mesta”. Ne bih želio da se odvojimo od Srbije, niti nam je to ikada bio cilj. Ali svakako mogu da kažem da kuća može da nam bude i tamo i ovde.”

Najzaslužniji ste za spoj Kine i Srbije u basketaškom svetu?

“Odavno je ta veza stvorena. Prvo sa ekipom Limana kad smo 2018. bili u Kini da pripremamo kinesku reprezentaciju. Onda se desio kovid, a nakon toga smo obnovili saradnju. Prošle godine je Kina imala mere za izlazak iz zemlje, a želeli su da učine sve da se kvalifikuju za Olimpijske igre. U tome smo im pomogli, a ja sam igrao neki faktor koji u suštini nije bio toliko bitan koliko je FIBA protumačila pa sam dobio tu suspenziju. Ali na kraju je to ispalo uspešno i oni su se kvalifikovali za Pariz. Ne kao mi, koji smo prvi sa možda rekordnom razlikom po broju bodova u odnosu na druge reprezentacije.”

Reprezentacija Srbije je deo priprema sprovela upravo u Kini?

“Igrali smo turnire koji su nam bili od koristi u ovoj fazi rada. Ispalo je dobro jer je prvi turnir krajem aprila u Japanu, tako da ćemo biti u istoj vremenskoj zoni. Dodatna prednost je što možemo tamo da se pripremamo.”

Vi ste prvi iz porodice Stojačić koji je bio najbolji basketaš sveta. Strahinja vas je pretekao, podigao letvicu i sada morate da ga jurite?

“Ta situacija mi je simpatična. Period njegove izvanredne igre se poklopio sa mojom povredom i svime što se izdešavalo. Prvi put u životu ćemo igrati zajedno. Ali tu sam prvenstveno sa zadatkom da pomognem Ubu i radim šta se od mene traži. Imam kvalitete koje će se, nadam se, uklopiti u ekipu i da ću doprineti da budemo još bolji.”

Ipak, ne štedite se na treningu kad igrate jedan protiv drugog?

“Nema štednje, mislim da čak će da eskalirati sve te više i više. Za sada je OK.”

Utisak je da se kao mlađi malo više „žali”?

“Uglavnom malo više kuka, ali generalno imamo dobru atmosferu u ekipi. Oni su tu već duži niz godina, mene naravno poznaju kao svog glavnog rivala. Sada sam im se priključio, tu sam da dam sve od sebe I nadam se da će sve biti u skladu sa zajedničkim željama.”

Maljković 35 godina posle trijumfa: Ludilo sa dočeka u Splitu ne može da se uporedi ni sa čim

BONUS VIDEO: