Stojačić: Razgovor sa Đokovićem me vratio na kolosek

Kad su se pre Olimpijskih igara pravile projekcije basketaši su bili „sigurica” za osvajanje. Svi smo im već okačili odličje oko vrata. I to ne bilo koje već zlatno.

Pritisak koji je bio na njihovim plećima mesecima, za koji su doduše i sami zaslužni nizom uspeha na evropskim i svetskim prvenstvima, bio je preteško breme. Posebno kad se uvećao do neslućenih razmera posle startne pobede nad Amerikancima. Potom nas je Kina načela, ipak verovalo se da će sve doći na mesto kako turnir odmiče. Na žalost, tog 4. avgusta protiv Litvanije i Francuske snovi su se raspršili. Priča je završena u četvrtfinalu, daleko ranije nego što je bilo ko predviđao.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

„Ne možemo da budemo zadovoljni ovom godinom, daleko je od onoga kakvom smo je zamišljali. Razlog sigurno postoji, ali naše je da nastavimo dalje, ako je moguće do Los Anđelesa. I ako je moguće bez povreda, da dobijemo novu priliku da se iskupimo za ovo u Parizu.”, rekao je Strahinja Stojačić za Meridian sport po povratku iz Beča.

Srpski basketaši su sami doprineli razvoju protivnika.

„Basket je počeo mnogo da napreduje, svuda se stvarno ulaže u ovaj sport, ekipe su sve bolje i bolje, dolaze kvalitetni igrači… I dalje mislim da smo kvalitetniji od drugih, ali nismo bili ni blizu našeg nivoa u Parizu. I pored naše relativno loše igre u dosta basketa imali smo dva basketa za polufinale. Taj poslednji, najbitniji dan, smo bili najlošiji, a generalno do sada nas je krasilo da u bitnim trenucima odigramo najbolje baskete.”

Kineze smo direktno „stvorili” zajedničkim treninzima, Maksim Kovačević je bio značajan za uspon Amsterdama (Holandija je olimpijski šampion), a temelje ekipe Beča je postavio Stefan Stojačić, da bi ih dalje razvijali Dušan Bulut i trener Milan Isakov.

„Svuda ima naših trenera i ljudi koji rade. Oni su na neki način igračke karijere počeli u klubovima kao što su Liman, Novi Sad, a sad su na pozicijama selektora i trenera drugih reprezentacija. Sigurno je da su pomogli drugim zemljama da budu sve bolje i bolje.”

Ekskluzivno za Meridian sport „of the record” Strahinja Stojačić je otkrio da je direktno Novak Đoković odgovoran za njegov povratak u kolosek posle Olimpijskih igara. Razgovor najboljeg tenisera planete i najboljeg basketaša sveta, trajao je 15-tak minuta. I rezultirao je time da je Stojačić odagnao crne misli, a Srbija je na Evropskom prvenstvu osvojila srebro. Odličje koje nije željenog sjaja, ali predstavlja melem na rane.

„Tako je. Iskreno, posle eliminacije u četvrtfinalu Pariza bilo je baš teško vratiti se. Najviše glavom. Sa Baraćem i Kojićem smo dobili novu energiju i uspeli smo da dođemo do tog finala. Na kraju smo izgubili na jednu loptu. Sve u svemu, naša očekivanja nisu ispunjena, ali rezultatom generalno moram da budem zadovoljan.”

Na pitanje ima li mlađih, perspektivnih basketaša koji će „ugroziti” mesto sadašnjim asovima mesto u timu za Los Anđeles, Stojačić odgovara:

„Sigurno postoje. Već ima mlađih dobrih, kvalitetnih igrača koji naporno rade i igraju. Daleko od toga da je jedan od nas starijih siguran. Na nama je da nastavimo da na klupskom nivou imamo uspehe  kakve smo imali u protekle dve godine, zatim i sa dobrim rezultatima sa reprezentacijom. A do Los Anđelesa imamo još dosta vremena, trenutno ne razmišljamo o tome.”

Da li je za mlade bolje da se izgrađuju zajedno u istoj ekipi ili da su stasavaju uz iskusne asove u Ubu, Limanu, Partizanu…?

„Stvarno mislim da je ta neka borba na početku jako važna. Takav je sport da smo svi prolazili kroz te trenutke kada smo počinjali od nule i probijali se na neko od dobrih mesta na svetskoj listi. Tako je bilo na početku sa ekipom Novog Sada, zatim Limana, pa UBA, Partizana… Evo Liman je i ove godine opet je krenuo od nule, bez nekih turnira na početku. I opet su došli do toga da budu jedna od najboljih ekipa na svetu. Ti koji hoće da igraju, moraju da zavole basket i da ga žive, to je put do uspeha. Da li će početi s novim ekipom ili će se nekom priključiti je manje važno.”

Tuga zbog ranijeg ispadanja je dala pečat na Pariz. Ipak, otvaranje, život u olimpijskom selu su nešto što svakom sportisti ostaje uspomena za ceo život.

„Generalno, neverovatan utisak. Stvarno, videti sve te sportiste i biti s njima na jednom mestu je stvarno neverovatno. Ali, sve je manje važno kad smo se sa Olimpijskih igara vratili sa nekom gorčinom, svima će nam ostati u sećanjima da je trebalo da bude mnogo lepše.”, zaključio je Stojačić.