Njeni potezi na terenu često mogu da vas nateraju da se zapitate da li je ova devojka stigla sa druge planete… Zamislite samo primača servisa koji je visok dva metra! Vižljasta je, a snažna. Kad Marina Markova (25) udari loptu, mnogo puta je protivnice ni ne vide… Učinak od 20, 30 plus poena za riđokosu Ruskinju postao je svakodnevica.
Ne pamti se u skorije vreme da je neko tako ekstremnom brzinom dostigao ovakav nivo. Tokom leta 2023. doletela je sa američkog koledža u Evropu. Samo dve i po godine kasnije – ona je jedan od najboljih igrača na svetu. Igra za Vakifbank, drži kontinuitet cele sezone, nosi veliki pritisak na leđima… Prošle godine je bila sjajna, a sada je još bolja.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Za ljubitelje odbojke u Srbiji je posebno zanimljiva jer igra u tandemu sa Tijanom Bošković. Naša reprezentativka konačno ima nekoga ko može donekle da je oslobodi u napadu… Njih dve savršeno funkcionišu i to se oslikava na rezultate ekipe. Vakif će u nastavku sezone napasti trofeje u kupu, prvenstvu i Ligi šampiona, a srpsko-ruski tandem biće glavna snaga ekipe…
“Veoma sam srećna što igram sa Tijanom. Gledam je kako igra na neverovatnom nivou još od svojih mlađih dana – iako između nas nema velike razlike u godinama. Počela je da se takmiči na vrhunskom nivou veoma rano, tako da sam imala oko 15 godina kada sam je prvi put videla na međunarodnoj sceni. Igrati sada pored nje je zaista poseban osećaj. Ona ima ogromnu ulogu u timu i pružila mi je veliku podršku. Imam utisak da smo sve bliže i bliže, i to me zaista raduje“, ispričala je Marina Markova na početku intervjua za Meridian Sport.
Kada se pojave igrači poput Ruskinje – sport dobija neku novu dimenziju. Ono što ona radi ove sezone zaista je neverovatno.
“Verujem da je glavna tajna stalno napredovanje – uvek težiti tome da budeš bolji. Ne postoji granica savršenstvu, zato je rad na greškama i slabostima od presudne važnosti. Taj način razmišljanja je odigrao veliku ulogu u mom razvoju. Naravno, veoma sam zahvalna ljudima oko sebe – saigračicama i stručnom štabu – jer je njihova podrška bila izuzetno važna“.
Đovani Gvideti je od starta verovao u Marinu. Dao joj je šansu, a ona mu je uzvratila višestruko. I tek će…
“Veoma sam zahvalna što imam priliku da radim sa Đovanijem. On je sjajan trener, a kao tim imamo mnogo otvorenih razgovora, što, po mom mišljenju, izuzetno pomaže. Takođe sam veoma srećna što sarađujem s njim tako rano u svojoj profesionalnoj karijeri, jer mi je to od samog početka dalo priliku da napredujem i razvijam se kao igračica“.
Tandem snova Tijana Bošković – Marina Markova, Zerenu nije pomogao ni 31 poen Aleksandre Uzelac
Markova je pokazala da posle koledža može da se dođe do vrhunskog klupskog nivoa u Evropi. Ako neko sumnja u to – neka pogleda kako se razvijala njena karijera…
“Osećam se neverovatno srećno što sam imala priliku da studiram i igram odbojku u Sjedinjenim Američkim Državama. Pre nego što sam dobila poziv, nisam ni znala da takav put postoji. Trener koji me je zapazio bio je iz Uzbekistana i govorio je ruski, a slučajno je došao na jedan moj turnir u Moskvi. Taj trenutak je potpuno promenio moj život“, otkriva Marina.
Za nju je odlazak u Ameriku bio jedan od ključnih poteza.
“U Rusiji je veoma teško uskladiti vrhunski sport i kvalitetno univerzitetsko obrazovanje. Nakon razgovora sa roditeljima shvatili smo da je odlazak u SAD najbolja prilika za moju budućnost. Omogućio mi je da nastavim da igram na takmičarskom nivou, a istovremeno ulažem u svoje obrazovanje i život posle sporta. Zaista sam zahvalna na tom iskustvu i uvek hrabrim mlađe devojke da razmisle o tom putu – posebno one koje razmišljaju o tome šta dolazi nakon sportske karijere. Može vam otvoriti vrata za koja niste ni znali da postoje, baš kao što je meni“.
Prvo je bila na Univerzitetu Sirakjuz, a potom na Floridi. Veoma mlada je doživela veliku životnu promenu.
“Najveća razlika za mene bilo je životno iskustvo u celini. Pre odlaska u SAD nikada nisam živela u zemlji engleskog govornog područja, a međunarodna putovanja su se svodila samo na kratke turnire. Četiri i po godine provedene u Americi zaista su me promenile i kao osobu i kao sportistkinju“.
Đovani Gvideti oduševljen zbog dolaska Tijane Bošković: Lider, veliki radnik, pobednik…
Zanimljivo, u jednom trenutku je na koledžu menjala poziciju. Oprobala se kao srednji bloker – i zablistala.
“U Ameriku sam stigla kao primač servisa, što je bila moja pozicija u juniorskom klubu. Međutim, tokom studija smo imali problema sa srednjim blokerima i trener me je zamolio da preuzmem tu ulogu. Imala sam ranije iskustvo na toj poziciji, što mi je pomoglo da se prilagodim. U početku mi se nije dopadalo jer srednji blokeri obično ne dobijaju mnogo lopti. Ipak, izgradila sam sjajnu hemiju sa dizačem, pa sam često bila drugi ili treći najbolji poenter u timu“.
Ispostaviće se da je privremeni prelazak na sredinu mreže za Ruskinju bio samo veliki plus.
“To iskustvo je promenilo i način na koji igram kao primač. Dalo mi je novu perspektivu igre, pomoglo mi da unapredim napad i značajno poboljšam blok. Učinilo me je kompletnijom i svestranijom odbojkašicom“.
Napredovala je i u sali i van nje.
“Studiranje u SAD oblikovalo me je i kao osobu, jer sam tamo provela svoje formativne godine na univerzitetu. Upoznala sam mnogo novih ljudi, različite stilove života i nove mogućnosti. Zaista sam zahvalna na tom iskustvu i svemu što me je naučilo, kako na terenu tako i van njega“.
Tijana Bošković, Elena Kazot i Marina Markova – strašan napadački kvalitet Vakifa
Kada je sa koledža stigla u Evropu obukla je dres Sigorte. Vrlo brzo je dobila poziv Novare, pa je Tursku zamenila Italijom.
“Bilo je neverovatno dobiti priliku da igram za Novaru u svojoj prvoj profesionalnoj godini. Dok sam još bila na koledžu, često sam sa roditeljima razgovarala o svojoj budućoj karijeri, a Novara je bila jedan od klubova za koje sam sanjala da ću igrati. Naravno, Vakifbank je bio još jedan veliki cilj, ali znala sam da je za to potrebno vreme. Zato je prilika da se tako rano u profesionalnoj karijeri pridružim Novari bila zaista posebna“.
Nije se dugo zadržala, ali je ostavila trag…
“U Italiji sam provela samo dva meseca, ali sam zaista zavolela to iskustvo i grad Novaru. Bilo je veoma drugačije od Antalije, gde sam prethodno igrala, i upoznavanje nove kulture i okruženja bilo je veoma uzbudljivo. Takmičenje u italijanskoj ligi pomoglo mi je da mnogo napredujem kao profesionalna igračica. Veoma sam zahvalna na toj prilici i svemu što sam tada naučila“.
Svako ko pogleda nekoliko poena Vakifbanka sigurno da će lako uočiti Marinu na terenu. Što zbog igračkih kvaliteta, što zbog crvene kose i visine… I van terena ne može da prođe nezapaženo.
“Biti visok dva metra donosi drugačije životno iskustvo. Ljudi su me često zaustavljali u liftu ili započinjali razgovor dok čekamo u redu samo da bi prokomentarisali moju visinu. Ponekad to može biti pomalo naporno, naročito zato što je prvo pitanje obično da li igram košarku ili se bavim manekenstvom – odbojka im retko padne na pamet“, uz osmeh konstatuje Markova.
Visina od dva metra iz sportskog ugla je dragocena.
“S druge strane, to može biti i pozitivno. Visina mi daje jedinstvenu perspektivu na život, iako nosi i određene izazove. Pronalaženje odeće, udobno putovanje i pokušaj da imam iste svakodnevne situacije kao i drugi ponekad može biti teško. Ali u odbojci je moja visina definitivno velika prednost, posebno kada je reč o napadu i bloku“.
Poslednja tema u intervjuu bila je reprezentacija. Nedavno je objavljeno da se mlađe selekcije Rusije vraćaju na međunarodnu scenu. Seniorske još moraju da čekaju…
“Veoma mi je drago što ruske ekipe polako počinju da se vraćaju na međunarodna takmičenja, makar na juniorskom nivou. Mislim da je to važan korak napred za sportiste i za sport uopšte“.
Markova bi sada bila velika snaga Rusije zajedno sa Arinom Fedorovtsevom. Može samo da se zamisli kako bi izgledao taj tandem na terenu… Mnoge igračice naglašavaju koliko im nedostaje igranje za Rusiju, takmičenja, nadmetanje…
“Što se tiče toga da li mi nedostaje igranje za reprezentaciju, ja to iskustvo još nisam imala, tako da nemam nešto konkretno za čim bih čeznula. Ali, naravno, dala bih sve za priliku da predstavljam svoju zemlju. To bi bila ogromna čast i zaista posebno iskustvo – takmičiti se na tom nivou i nositi dres nacionalnog tima“.
Ruska reprezentacija bi bez sumnje na svakom velikom takmičenju bila kandidat za medalju.
“Iskreno se nadam da ćemo se uskoro u potpunosti vratiti na međunarodna takmičenja. Imamo mnogo talentovanih sportista i volela bih priliku da zajedno pokažemo naš nivo i potencijal na svetskoj sceni“, zaključila je Marina Markova.
Bonus video:
matea
Djevojka igra već više od 10 godina na vrhunskom nivou jedno najboljih na svojoj poziciji i njen kontinuitet nikad ne pada
sonja
Mnogim mladim generacijama odbojkasica je Tijana veliki uzor…