Srbi prvaci sveta u ekološkom džogingu

Teza da su Srbi sportska nacija može se potkrepiti rezultatima Novaka Đokovića, košarkaša, vaterpolista, Ivane Španović… Ipak, kad se odmaknemo od vrhunskog sporta ka fizičkoj kulturi i rekreaciji, tu baš i nemamo snažnih aduta da kažemo da smo sportska nacija.

Daleko lakše je potkrepiti tezu da smo narod sa izraženim takmičarskim duhom, željom da pobeđujemo, makar to bilo i u klikerima. Vest iz Italije da je svetski prvak u plogingu Srbin, te da su naši reprezentativci osvojili i srebrne medalje u muškoj I ženskoj konkurenciji samo je jedna u nizu potvrda teze da nam takmičenja „leže”.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Dolazimo i do toga šta je ploging. Najplastičnije prevedeno na naš jezik to je ‘eko džoging’, odnosno kombinacija trčanja i skupljanja smeća u cilju očuvanja prirode, koju je pre osam godina osmislio Erik Alstrom i njome prvo „zarazio” svoje zemljake. Šveđaninova ideja se brzo raširila ovom skandinavskom zemljom, a danas je rasprostranjena u više od sto država.

Iako šampioni dolaze iz zemlje koja ne može baš da kaže da je primer „brige o prirodi”, Miloš Stanojević, Slobodan Smiljanić, Katarina Kuzman i Natalija Čakarević potvrdili su da su Srbi prilagodljivi na svaku vrstu takmičenja koja se osmisli.

Na Prvenstvu sveta održanom nedavno u Bergamu u konkurenciji muškaraca Stanojević je osvojio zlatnu medalju, a Smiljanić drugo mesto. Kod dama Katarina Kuzman je bila druga, a Čačanka Natalija Čekarić je osvojila prvo mesto po količini prikupljenog elektronskog otpada…

„Ploging je kombinacija kretanja u prirodi sa skupljanjem smeća po šumskim, trejl stazama. Primarno je osmišljeno kao džoging, ali ne mora da bude isključivo trčanje, moguća je i šetnja. Već četiri godine Italijani organizuju svetska prvenstva. Ove godine takmičenje je održano u Bergamu, tačnije u Đandinu, malom mestu nedaleko od Bergama. Naša ekipa je brojala šestoro takmičara, Katarina Kuzman je bila druga među ženama, a moja zemljakinja iz Čačka Natalija Čakarević je dobila specijalnu nagradu za količinu prikupljenog elektronskog otpada. Miloš Stanojević je bio prvi, ja drugi, a i Luka Radivojević je bio među prvih deset.”, počinje priču Smiljanić, nekadašnji kondicioni trener košarkaša Vršca.

Posle Vršca imao je želju da se usavršava sa svojim Čačanima u Partizanu, opredelio se međutim da otvori centar za korektivno vežbanje i rehabilitaciju rekreativaca. Uporedo i za bavljenje plogingom, radi održavanja kondicije, ali i kao primer deci.

„Godinama sam po završtku fakulteta trčao raznorazne trke, u nekom momentu sam prešao na trke s preprekama u prirodi, jer mi je ‘dosadio’ beton. Uzbuđenje trka s preprekama je trajalo dok nisam ugledao čoveka kako trči pored i to brže od mene i dok trči nosi kese u rukama. Upoznao sam ga, ispričao mi je priču o plogingu. Pošto sam godinu, dve pred toga postao otac, nekako me je povuklo da svom detetu budem pozitivan primer. Od tada sam svaku narednu trku i boravak u prirodi iskoristio da se rekreiram i uporedo skupljam smeće.”

Ističe da se naši ‘eko džogeri’ najčešće se okupljaju na jezeru blizu Šabca koje obilaze i čiste. Smiljanić kaže da je prošle godine čuo da postoji svetsko prvenstvo u plogingu i poslao prijavu za kvalifikacije, preciznije snimak prikupljenog smeća koje je normirano.

„Takmičenje traje šest sati. To je jedina trka u kojoj se ne meri ko je brži, već broj pređenih kilometara, visinske razlike koje učesnici pređu i sadržaj smeća koje se pronađe. Šta znači sadržaj smeća? Gleda se po emisiji ugljendioksida. Ako nađemo neki akumulator ili nešto reciklažno bolje, to nosi više bodova. Ove godine je jedan gram akumulatora donosio jedan bod. Akumulator ima deset kilograma, znači donosi deset hiljada bodova, a na trčanju se dobija bod po metru. Znači, treba osmisliti taktiku da se što više pretrči i pronađe što ‘kvalitetnije’ smeće.”

Slika da neko trči da pedesetak kilograma u džaku, svakako je laička pomisao.

„Stvar je taktike. Recimo ove i prošle godine, svo smeće koje smo pronalazili u krugu recimo od kilometar, dva, smo donosili i ostavljali kod cilja, pa nastavljali dalje. Postoje kese koje dobijamo sa startnim brojevima i to ne sme niko da dira, iskreno ne postoji neka tendencija da tu nekom nešto krade. Iako je ovo individualno takmičenje nas trojica iz Srbije smo se udružili, zajedno skupljali smeće, pa smo na isteku šestog sata dotrčali do cilja, razvrstali smeće, napravili selekciju šta više vredi… Znači, ne nosi se sve vreme teret, može čak i da se ostavi usput negde u gradu, pa se pokupi u povratku sa nekog ček pointa koji mora da se prođe.”

Smiljanić nam je ispričao i anegdotu vezanu za svetsko prvenstvo.

„Prošle godine u Đenovi osamdesetak takmičara skupilo je preko tri i po tone smeća! Posle su gradske vlasti imale problem, jer je to bila baš loša reklama za njihov rad. Ove godine kad smo došli u Đandino gradonačelnik je, da bi izbegao takvu sliku i kritike, u poslednje dve nedelje bukvalno očistio grad. Znači, niste mogli da prođete ulicom i nađete konzervicu. Bukvalno su ‘polizali’ grad, sve je čisto bilo.  Na žalost gde je god ljudska noga kročila uvek ćete naći smeće. Dan pre takmičenja šetali smo gradom i shvatili da na obodima postoje raznorazne automehaničaske radnje, fabrike… I u njihovoj okolini, naravno dosta smeća. Morali smo više da trčimo, ali na kraju smo uspeli, jer imamo iskustvo u takmičenjima…”

Na konstataciju da u Srbiji imali dosta ‘sjajnih staza’ za ploging, Smiljanić se nadovezuje:

„Nisu ni Italijani, kao ni Evropska unija, toliko ispred nas. Još je ovo sever Italije, bogatiji, ali ne i čistiji. Baš su prljavi. Nije Srbija dramatično drugačija od njih, samo što kod nas ne postoje regulative za koje kakve deponije, kako se reciklira i sklanja otpad,   pa se stvaraju neke gomile. Što se tiče same prirode, manje više je slično, nema posebne razlike. Pretendujemo da u okviru Ekspa u saradnji sa državom organizujemo svetsko prvenstvo. Italijani su nas već nagovarali da već sledeće godine napravimo takmičenje, ali želimo da se pripremimo kako treba i do tada stvorimo širu plogersku bazu.”

Udruženje za ploging postoji, cilj je da se oformi i savez, a u cilju popularizacije prave se razne akcije.

„U osnovnoj školi Ratko Mitrović na Novom Belgradu smo organizovali edukaciju dece, čistili dvorište i oko dvorišta, objašnavali im značaj rekreacije i reciklaže. Animacija nam je najveća misija, da koliko toliko utičemo na ljude, pravimo projekte edukativnog, ali i humanitarnog karaktera.”, završio je Smiljanić.

Bonus video: