April kad je Željko Obradović pomogao Sabonisu da ostvari san o tituli prvaka Evrope (VIDEO)

April zauzima posebno mesto u kalendaru Željka Obradovića. Posebno se to odnosi na period od 13. do 21. dana u mesecu, jer je u tih osam dana osvojio četiri od devet titula prvaka Evrope.

Današnji dan navijači Partizana obeležavaju kao krsnu slavu. Huventud je 21. aprila 1994. osvojio najvredniji evropski trofej u istoriji… Sasvim logično kad u riznici imate trofeja kao što ih ima Obradović, učestali su i jubileji. Ove godine su dve „okrugle” godišnjice – pre 30 godina Real je 13. aprila prekinuo petnaestogodišnji post i postao prvak Evrope, a Panatinaikos je u Solunu 20. aprila osvojio drugu kontinentalnu titulu.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Hoze Migel Antunez, bio je najefikasniji Španac u pobedama nad Limožom i Realom u Saragosi. Kao plejmejker imao je tih godina posebnu vezu sa Željkom Obradovićem, a za Meridian sport rado se prisetio godine u kojoj je Arvidas Sabonis, jedan od najboljih košarkaša svih vremena, osvojio jedinu titulu šampiona Evrope.

„Bilo je davno, ali kad pogledaš iza sebe bili su to fantastični dani. Za mene je to vrlo važan, fenomenalan deo života. Moj san se tada ostvario, jer kad se baviš košarkom, uvek razmišljaš o budućnosti, o velikim utakmicama, titulama i zbog toga radiš. Kad igraš finale, kao što je bilo ovo, onda si na mestu o kome si maštao kao ’mali’. I tad moraš da uradiš najbolje što možeš, da ispišeš istoriju. Mi smo uspeli. Bilo je neverovatno, vrlo sam ponosan što sam deo istorije Real Madrida. Dobro se sećam tih godina, ta vremena su nešto što nosite u sebi”, počeo je priču Antunez.

Pre dolaska Obradovića, u Realu je već bio jedan od najboljih igrača svih vremena. Šampionski mozaik je sklpoljen tek po dolasku jednog od najboljih trenera svih vremena.

„Željko je najbolji. Ne jedan od najboljih, već najbolji! Niko nije osvojio, toliko titula sa različitim timovima. Postigao je rezultat sa dva španska tima… Pa u Grčkoj i Turskoj i za njega poseban uspeh u Srbiji. Bio je vrlo čvrst prema igračima, posebno plejmejkerima, bilo je teško… Zahvalan sam što sam imao priliku da radim sa takvim trenerom i sreća je imati stručnjaka takvog kova u velikom finalu, to pravi razliku da li ćeš ili nećeš pobediti. Sa istim timom dve godine ranije u Grčkoj smo izgubili polufinale od Limoža. Bio je tu i Arvidas Sabonis, svi su govorili Real Madrid će pobediti, favoriti su, igraće u finalu. Ali smo izgubili utakmicu…”

Naglašava da se dve godine kasnije ukazala prilika za revanš Limožu. I ukazuje na ključnu razliku.

„Tu utakmicu smo igrali sa ogromnim samopouzdanjem, trenerom koji je svaku stvar složio na mesto i svaki detalj unapred predvideo. Savršeno je pripremio utakmicu, apsolutno smo znali sve što treba da uradimo da bismo pobedili, znali da predvidimo svaki potez protivnika. Poštovali smo ih, ali od starta zaigrali snažno i kontrolisali meč od početka. Bilo je fantastično. Posle toga, nestvarno finale. Bez dileme najlepši trenutak u životu”.

Ističe da Real gledan pojedinačno nije predstavljao skup najboljih igrača.

„Sećam se Olimpijakosa sa Tarlaćem, Fasulasom, Edijem Džonsonom, Sigalasom, pa Volkovom. Čudesni igrači, neverovatan tim. Možda su i bili bolji od nas, ali mi smo imali perfektnu ekipu koja zna da igra na pobedu, u kojoj se svako žrtvovao za kolektiv. Najbolji način za naše stremljenje ka pobedi bilo je da igramo za Sabonisa, bili smo pametni, svako je znao svoj deo posla”.

Zastao je pa se vratio priči o Obradovićevom doprinosu.

„Željko ima neverovatnu mogućnost prilagođavanja mogućnostima svakog tima. Uz to tačno zna šta da uradi da bi pobedio u svakom meču, za to je potrebna mudrost i to ga čini posebnim. Željko je nas naučio šta treba da uradimo. Mnogi vole da kažu da je košarka kao šah, da moraš da znaš šta treba da uradiš u odnosu na ono što protivnik igra. Moraš da budeš pametan, razmišljaš o svakom potezu tako da lopta bude na pravom mestu. Strpljivo, sa karakterom i znanjem. I mi smo to radili, znali smo da je naše najjače oružje Arvidas Sabonis. Naravno i Arlauskas, ali ostatak ekipe je igrao za ta dva velika igrača, žrtvovao se u odbrani i funkcionisalo je odlično. Relacija između Sabonisa, igrača iz Litvanije i Željka bila je zasnovana na neverovatnom poštovanju. Izuzetno su različiti, ali su se mnogo respektovali, jedan drugome su bili potrebni da bi pobedili.

U jesen 1994. posle dve titule prvaka Starog kontinenta u Real je došao sa ogromnom osvajačkom ambicijom. Na pitanje kako objašnjava da je Obradović još jednako gladan trofeja, Antunez odgovara:

„To mu je u krvi, u karakteru. Voli košarku. Baš je voli. Najvažnije kod Željka je to što na terenu najbolje funkcioniše. Savršeno razume šta je ekipi potrebno da pobedi protivnički tim. Vidi dalje od svih, igrači ga poštuju. Sa takvim trenerom na klupi osećali smo se vrlo snažno. Tokom utakmice uvek je imao rešenje. Kad smo se suočavali sa velikim problemom, direktno ga je napadao. Neverovatan je. I drugi su dobri, ali za mene je Željko najbolji”.

U izveštajima iz Saragose akcentovana je sreća Arvidasa Sabonisa.

„Njemu je to bilo ostvarenje sna. Sanjao je da osvoji tu titulu, od početka karijere je želeo taj trofej i jurio ga. Znao je da je ovo bila poslednja šansa za njega. I zato je bio rešen da pobedi u tom finalu. Posle meča je rekao ’OK, sad idem relaksiran u NBA, jer imam nešto što sam stvarno želeo – Evroligu.’ I otišao je u NBA da se zabavlja i zaradi. Ali, ovaj trofej mu je sasvim sigurno bio najvažniji”, rekao je Antunez, zatvorivši poglavlje kraljevskog spomenara u kom su glavni akteri bile legende srpske, litvanske, bolje rečeno evropske i svetske košarke.

Bonus video: